Evropa nije jednosmerna ulica

„Nemačka kontinuirano podržava Srbiju i srpsku vladu na njenom evropskom putu. Obećanje se ne sme prekršiti, iako su obe strane danas svesne da je perspektiva koja je  2003. godine postavljena za punopravno članstvo Srbije u Evropsku uniju bila veoma, veoma optimistična. Od tog vremena mnoge stvari su se desile u Evropi i svetu, što utiče na usporavanje procesa integracije. No, ne treba odustajati od cilja već marljivo raditi na njegovom dostizanju i graditi poverenje pre svega kod mlađih generacija”, kaže Ursula Koh-Laugvic, direktorka beogradske kancelarije Fondacije „Fridrih Ebert” u Beogradu. Ona dodaje i da je svako otvoreno poglavlje sa EU „kao jedna cigla, a stabilna kuća se gradi od mnogo cigli”.

Odgovarajući na pitanje koji je osnovni razlog zbog kojeg je Nemačka sredinom prošlog meseca podržala otvaranje tri poglavlja sa Srbijom, Koh-Laugvic, u intervjuu za „Politiku”, precizira i da se zapravo radi samo o dva poglavlja „jer Hrvatska meša određene stvari u politiku koje su zapravo direktno nespojive” i dodaje da je to, izgleda, imajući u vidu nove članice EU, „postao neki moderan virus”.

Koh-Laugvic je na čelo beogradske kancelarije ove nemačke fondacije – osnovane u Nemačkoj daleke 1925. godine kao političko nasleđe prvog demokratski izabranog predsednika te zemlje Fridriha Eberta – došla nedavno.

Fondacija sebe danas predstavlja kao promotora socijalne demokratije (a Socijaldemokratska partija, kojoj je ova fondacija bliska, članica je aktuelne nemačke vlade). Između ostalog, želi da doprinese demokratiji, pravnoj državi i socijalnoj pravdi u našoj zemlji, razvoju nemačko-srpskih odnosa, kao i približavanju Srbije EU.

Sledeće godine u Nemačkoj su izbori. Da li će vaša zemlja imati vremena da se bavi Srbijom i regionom zapadnog Balkana?

Izbori su unutrašnja politika jedne zemlje i oni predstavljaju dijalog građana, različitih partija i njihovih programa za novi izborni period 2017–2021. Podsećam da smo posle svakih izbora u Nemačkoj imali promenu vlade, nove političke većine dobijale su izbore, no svakoj vladi i partiji bilo je iznimno važno da u spoljnopolitičkom smislu kao zemlja ostanemo pouzdan partner i prijatelj bez obzira na boju koju nosi aktuelna politička opcija. Lično smatram da je to dobro i ispravno i da je u zajedničkom interesu da tako ostane i nakon predstojećih parlamentarnih izbora.

Poslanici će u narednom periodu biti u izbornoj kampanji i u svojim izbornim jedinicama diskutovati sa svojim biračima – ali to je tako svake četvrte godine!

Socijaldemokratska partija Nemačke je početkom 2016. predstavila smernice za bržu i lakšu integraciju regiona zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Šta je do sada od toga ostvareno?

Ne smemo zaboraviti da je SPD manji partner u velikoj koaliciji. Koalicija se mora bazirati na kompromisima kako bi se vladi omogućilo praktično delovanje. Nažalost, Demohrišćanska unija i Hrišćansko-socijalna unija (CDU/CSU) sve do kraja izbornog perioda, u oktobru 2017. godine, nisu želele da učestvuju u koncipiranju zajedničkog stava za bržu integraciju regiona zapadnog Balkana. Pregovori su de fakto propali zbog većeg partnera, partije kancelarke Merkel. To znači da SPD nakon izbora mora ponovo da traži većinsku podršku za svoje nastojanje za bržu integraciju zapadnog Balkana.

Prilikom predstavljanja tih smernica za Balkan iz Fondacije „Fridrih Ebert” je rečeno da je vaša misija da omogućite dijalog „između relevantnih aktera u Srbiji i Evropi”. Šta ste konkretno uradili tim povodom?

Više od 50 događaja koje je Fondacija „Fridrih Ebert” organizovala tokom 2016. godine predstavljaju platformu za dijalog i  razmenu mišljenja o aktuelnim domaćim i evropskim temama. Ovi skupovi su pružili priliku za analiziranje političkih izazova i promišljanje budućih scenarija u oblastima poput spoljne, ekonomske  i sigurnosne politike, dinamike pristupnih pregovora Republike Srbije, bilateralnih odnosa u regionu, energetske politike, socijalne Evrope... Naravno, bavili smo se i time kakva je budućnost Evrope uopšte.

Ranije je iz vaše fondacije upozoravano da poglavlje 31 u pregovorima Srbije sa EU može postati goruće za Srbiju? Da li i vi tako mislite?

EU je mnogo naučila iz proširenja 2004. i 2007. godine, što sada pokušava i da primeni. Mišljenja sam da neka poglavlja imaju veću političku težinu od drugih, te iz tog razloga pristupni pregovori počinju sa njima! Ali proces pregovora završavamo tek kada zajednički zatvorimo sva poglavlja.

Kriza je u EU, šta će biti sa politikom proširenja?

Dobro pitanje! Da, Evropa jeste u krizi, ali glavni uzrok tome svakako nije politika proširenja! Evropska ideja je postala velika i popularna kroz dva data obećanja: blagostanje i mir. Obećanje koje se odnosilo na blagostanje prilično posustaje od 2008. godine, dok je mir u Evropi sve više ugrožen. I upravo smo u poslednje dve godine videli da neke od zemalja članica kritikuju Evropu u trenucima kada se od njih očekuje solidarnost sa ostalima ili slabijima. Evropa međutim nije jednosmerna ulica!

Upravo ste došli na čelo fondacije u Beogradu. Kakvi su vam planovi?

Pre svega ću slušati i informisati se. Sastaću se sa našim partnerima, ali i kritičarima, razgovarati sa mojim timom koji već dugo radi u Srbiji i na osnovu svega steći sliku i formirati mišljenje.