Судски буџет и даље подељен

Цео судски буџет ипак није од 1. јануара 2017. године прешао у надлежност Високог савета судства (ВСС). То је одложено за 1. јануар 2018. године, па ће још годину дана знатан део буџетске надлежности над правосуђем имати Министарство правде.

У Народној скупштини је изгласан предлог посланика Александра Мартиновића да се изменом Закона о уређењу судова помери рок за пренос надлежности над судским буџетом, а Уставни суд је крајем новембра покренуо поступак за оцену уставности одредбе закона, којом је прописано да та надлежност пређе на ВСС првог дана 2017. године. Тако ће судско особље и судијски помоћници још годину дана припадати државној управи, а не правосуђу, иако раде у судовима.

– Да би се поштовали европски стандарди и да би се постигла пуна независност судства, комплетна надлежност над судским буџетом ће прећи на ВСС, али то је одложено за годину дана. Ми у Високом савету смо били спремни да преузмемо надлежност – рекао је за „Политику” председник ВСС Драгомир Милојевић.

Питамо да ли је ВСС-у отежан посао тиме што није све у његовој надлежности.

– ВСС предлаже буџет Министарству финансија, који нам се претежно усваја, али судско особље и још неке друге ствари су у надлежности Министарства правде. ВСС и даље не може да одређује број судског особља, сразмерно броју судија, а не може ни да одређује њихове плате. Нама је судско особље у мањку. Оно припада јавном сектору, а још траје забрана запошљавања у јавном сектору – одговара Милојевић.

Сваки судија би требало да има најмање једног судијског помоћника, посебно у жалбеним судовима, наглашава председник ВСС.

Буџет за рад судова Министарству финансија предлажу Високи савет судства (ВСС) и Министарство правде.

– Финансијско пословање у судовима Србије веома је сложено, пре свега због подељене надлежности између ВСС и Министарства правде у обављању послова који се односе на предлагање буџета за рад судова, расподелу средстава одобрених Законом о буџету Републике Србије, као и на вршење надзора над финансијским и материјалним пословањем судова – кажу у Административној канцеларији Високог савета судства.

Обим и структуру потребних средстава претходно предлажу сами судови, путем предлога финансијског плана који достављају ВСС-у и Министарству правде.

– Средства одобрена Законом о буџету Републике Србије нису довољна за несметан рад судова. Због тога судови сваку буџетску годину завршавају са доцњама, односно са преузетим а неизмиреним обавезама – напомињу у Високом савету судства.

ВСС предлаже део буџета за текуће расходе, а то су: плате и остала лична примања судија (превоз, јубиларне награде, солидарне помоћи), материјалне трошкове (струја, телефони, грејање, услуге поште), службена путовања судија и судског особља, трошкове кривичног поступка (ангажовање адвоката по службеној дужности, услуге сведока, вештачења и превођења, услуге судија поротника, услуге спровођења окривљених особа, трошкове ослобађајућих пресуда и обустављених поступака и слично), услуге образовања и усавршавања свих запослених (семинари, обуке, саветовања), материјал (канцеларијски материјал и гориво за службена возила), услуге регистрације службених возила, накнаду нематеријалне штете по пресудама Европског суда за људска права и накнаду штете у складу са Законом о заштити права на суђење у разумном року.

Министарство правде предлаже део буџета који се односи на плате и лична примања судског особља, текуће поправке и одржавање опреме и објеката, набавку нефинансијске имовине (опрема, зграде и објекти), расходе за развој и одржавање информационих система.

– Преузимањем надлежности обезбедио би се јединствен систем управљања судовима у смислу сврсисходније организације постојећих ресурса судова (финансијских, материјалних, информационих и људских), што би допринело ефикаснијем и економичнијем раду судова, као и већој независности судске гране власти – наглашавају у Високом савету судства.

Један од видова надзора над наменским коришћењем буџетских средстава је контрола извештаја о извршењу буџета, који судови квартално достављају Високом савету судства и Министарству правде, затим контрола извештаја о трошковима адвоката, вештака, обустављених поступака и ослобађајућих пресуда, као и контрола јавних набавки које судови самостално спроводе.