Sudski budžet i dalje podeljen

Ceo sudski budžet ipak nije od 1. januara 2017. godine prešao u nadležnost Visokog saveta sudstva (VSS). To je odloženo za 1. januar 2018. godine, pa će još godinu dana znatan deo budžetske nadležnosti nad pravosuđem imati Ministarstvo pravde.

U Narodnoj skupštini je izglasan predlog poslanika Aleksandra Martinovića da se izmenom Zakona o uređenju sudova pomeri rok za prenos nadležnosti nad sudskim budžetom, a Ustavni sud je krajem novembra pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti odredbe zakona, kojom je propisano da ta nadležnost pređe na VSS prvog dana 2017. godine. Tako će sudsko osoblje i sudijski pomoćnici još godinu dana pripadati državnoj upravi, a ne pravosuđu, iako rade u sudovima.

– Da bi se poštovali evropski standardi i da bi se postigla puna nezavisnost sudstva, kompletna nadležnost nad sudskim budžetom će preći na VSS, ali to je odloženo za godinu dana. Mi u Visokom savetu smo bili spremni da preuzmemo nadležnost – rekao je za „Politiku” predsednik VSS Dragomir Milojević.

Pitamo da li je VSS-u otežan posao time što nije sve u njegovoj nadležnosti.

– VSS predlaže budžet Ministarstvu finansija, koji nam se pretežno usvaja, ali sudsko osoblje i još neke druge stvari su u nadležnosti Ministarstva pravde. VSS i dalje ne može da određuje broj sudskog osoblja, srazmerno broju sudija, a ne može ni da određuje njihove plate. Nama je sudsko osoblje u manjku. Ono pripada javnom sektoru, a još traje zabrana zapošljavanja u javnom sektoru – odgovara Milojević.

Svaki sudija bi trebalo da ima najmanje jednog sudijskog pomoćnika, posebno u žalbenim sudovima, naglašava predsednik VSS.

Budžet za rad sudova Ministarstvu finansija predlažu Visoki savet sudstva (VSS) i Ministarstvo pravde.

– Finansijsko poslovanje u sudovima Srbije veoma je složeno, pre svega zbog podeljene nadležnosti između VSS i Ministarstva pravde u obavljanju poslova koji se odnose na predlaganje budžeta za rad sudova, raspodelu sredstava odobrenih Zakonom o budžetu Republike Srbije, kao i na vršenje nadzora nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova – kažu u Administrativnoj kancelariji Visokog saveta sudstva.

Obim i strukturu potrebnih sredstava prethodno predlažu sami sudovi, putem predloga finansijskog plana koji dostavljaju VSS-u i Ministarstvu pravde.

– Sredstva odobrena Zakonom o budžetu Republike Srbije nisu dovoljna za nesmetan rad sudova. Zbog toga sudovi svaku budžetsku godinu završavaju sa docnjama, odnosno sa preuzetim a neizmirenim obavezama – napominju u Visokom savetu sudstva.

VSS predlaže deo budžeta za tekuće rashode, a to su: plate i ostala lična primanja sudija (prevoz, jubilarne nagrade, solidarne pomoći), materijalne troškove (struja, telefoni, grejanje, usluge pošte), službena putovanja sudija i sudskog osoblja, troškove krivičnog postupka (angažovanje advokata po službenoj dužnosti, usluge svedoka, veštačenja i prevođenja, usluge sudija porotnika, usluge sprovođenja okrivljenih osoba, troškove oslobađajućih presuda i obustavljenih postupaka i slično), usluge obrazovanja i usavršavanja svih zaposlenih (seminari, obuke, savetovanja), materijal (kancelarijski materijal i gorivo za službena vozila), usluge registracije službenih vozila, naknadu nematerijalne štete po presudama Evropskog suda za ljudska prava i naknadu štete u skladu sa Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Ministarstvo pravde predlaže deo budžeta koji se odnosi na plate i lična primanja sudskog osoblja, tekuće popravke i održavanje opreme i objekata, nabavku nefinansijske imovine (oprema, zgrade i objekti), rashode za razvoj i održavanje informacionih sistema.

– Preuzimanjem nadležnosti obezbedio bi se jedinstven sistem upravljanja sudovima u smislu svrsishodnije organizacije postojećih resursa sudova (finansijskih, materijalnih, informacionih i ljudskih), što bi doprinelo efikasnijem i ekonomičnijem radu sudova, kao i većoj nezavisnosti sudske grane vlasti – naglašavaju u Visokom savetu sudstva.

Jedan od vidova nadzora nad namenskim korišćenjem budžetskih sredstava je kontrola izveštaja o izvršenju budžeta, koji sudovi kvartalno dostavljaju Visokom savetu sudstva i Ministarstvu pravde, zatim kontrola izveštaja o troškovima advokata, veštaka, obustavljenih postupaka i oslobađajućih presuda, kao i kontrola javnih nabavki koje sudovi samostalno sprovode.