Голгота библијских размера

У историјско-документарној књизи – фото-монографији „Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској” („Suffering of the Serbian orthodox church in the Independent State of Croatia” (објављеној двојезично, на српском и енглеском језику), аутора Јована Мирковића (издавач: „Свет књиге”, Београд, 2016) представљени су исцрпни подаци о страдању српских цркава, свештенства и српског народа у Независној Држави Хрватској (1941–1945). Предговор књизи написао је епископ пакрачко-славонски Јован (Ћулибрк).

Обимна грађа, на више од шесто страна, великог формата, распоређена је по тематским целинама које се, углавном, подударају са појединим историјско-географским областима и регијама, на којима је 1941. године успоставила своју власт Независна Држава Хрватска. То су: Кордун, Банија, Славонија, Срем, Лика и Горски Котар, Далмација, Босанска Kрајина, Средња и Источна Босна и Херцеговина.

Текстови у књизи уз 885 документарних фотографија на којима су цркве, капеле, црквишта, рушевине, попаљене и полусрушене цркве, згаришта – сведоче да су 1941. године Српска православна црква и њено свештенство доживели голготу библијских размера и да је уништење српског народа у Независној Држави Хрватској представљало главни задатак свих оружаних формација хрватске државе и њеног државног апарата. Срушено је око 450 српских цркава, а 800 опустошено и оштећено. У многим местима цркве су претворене у стратишта где су усташе вршиле масовна убијања православних мештана.

Књига доноси биографије и податке о страдању 227 српских свештеника који су поделили судбину својих храмова и верника. Већина од њих убијена је у својим домовима, у црквама или у госпићким и јасеновачким логорима. Фотографије чувају сећања на њих, а у пратећим  текстовима описани су и начини њиховог уморства. Сведоче, такође, и о бруталном затирању свештеничких породица.

Да је и Римокатоличка црква била активни учесник у спровођењу хрватске државне политике сведоче и фотографије и факсимили докумената о њеној сарадњи са усташким режимом. Католички свештеници су током целог рата, у многим случајевима, били инспиратори, организатори или директни извршиоци злочина над српским народом. Три команданта логора Јасеновац били су пре тога католички свештеници. Епископат Римокатоличке цркве, на челу са надбискупом Степинцем, није никад отворено осудио злочине над српским народом, нити се јавно оградио од злочиначког деловања хрватске државе и њених структура у периоду од 1941. до 1945. године.

Фотографије у овој књизи одупиру се протоку времена и опстају као трајни и уверљиви документи који довољно речито говоре о страдању српских цркава и о уништавању српског народа на територијама које су биле под влашћу Независне Државе Хрватске.