Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Исплативо чекање

Исплативо чекање
Београдска берза Фото Л. Адровић

Старо је берзанско правило да акције као и сваку робу треба куповати када су најјефтиније и продавати их када су најскупље, наравно ако се жели што већи капитални добитак, или барем већи него приход од штедње у банкама.

Вишемесечна корекција, која од јуна прошле године влада на Београдској берзи, идеално је време за инвестирање, али и врло неповољно за продају акција.

Док већина продаваца лиферује акције у паници и страху од краха берзе, мањи број акционара то ради у изнудици уколико им је новац хитно потребан, или уколико немају разуђен портфељ, то јест средства уложена и у штедњу, односно некретнине и друге видове пасиве, казано банкарским речником.

Пре одлуке о продаји акција будући акционари би требало да знају да су стартне берзанске цене, по правилу, знатно ниже од каснијих када се трговање захукта, али и да повремено наиђу „мршави” месеци када је неопходно имати стрпљења и сачекати прави тренутак за отуђење акција по најповољнијој цени.

Акционари који су пожурили с продајом акција Апатинске пиваре по цени од 1.350 динара каква је била првог дана трговања на берзи, да подсетимо,самонеколико дана доцније – кад је држава свој удео продала по појединачној цени од 11.300 динара, имали су прилику да се „ударају” по челу.

Та цена је дуго важила и за мале акционаре који су имали стрпљења да сачекају с продајом, а мењала се с променом односа курса динара у односу на евро.

Примера ради, „Тигар” АД, прва листирана компанија на берзи која је 10. априла 2007. године своје акције почела да продаје на организованом берзанском тржишту, такозваном листингу А, премијерно је изнела „на пазар” акције 31. маја 2005. године, а њихова најнижа цена у промету била је 14. јуна те године, кад је износила 1.300 динара. Највиша цена акција овог емитента била је 17. априла 2007. године кад је износила 3.199 динара.

И акције „Соја протеина”, које су у промету од 2. септембра 2002. године, а на листингу од 26. октобра лане, 11. августа 2003. године имале су цену од свега 180 динара. Међутим, 30. априла лане постигле су вртоглавих 6.699 динара.

Да се исплати чекање правог тренутка, без обзира на број месеци па чак и година, показују подаци о кретању цена акција „Енергопројект холдинга”, које су се у ванберзанском промету појавиле међу првима, 7. маја 2001. године, да би 19. јула лане, доспеле на званично берзанско тржиште.

Њихова најнижа цена била је 11. августа 2003. године, а износила је 151 динар, а највиша је била, по акционаре срећног и берићетног 17. априла прошле године, кад се винула до 3.400 динара.

Ови подаци показују да не треба журити с продајом и трчати „на прву лопту”, јер је велика извесност да ће њихова цена расти, после опоравка берзе.

Ово тим пре, што је велики број компанија чије акције се промећу на берзи, добро пословао лане и има амбиције да настави тако, што значи да има економску подлогу за раст цена и повећање вредности акцијског капитала, поготово уколико се крене у интензивније инвестирање.                            

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.