Седамдесет година „вечитог дербија“

У недељу, 5. јануара 1947, Црвена звезда је 4:3 (2:0) победила Партизан, који је у претходних 10 утакмица у првом послератном првенству Југославије, остварио стопостотан учинак. Тако је почео „вечити дерби“.

„Црвени“ (Црвена звезда је „црвено-бела“ од 1950) и „црвено-плави“ (то су првобитне клупске боје „црно-белих“) састали су се пре тога једанпут. На Васкрс 1946. Партизан је био успешнији (2:0). Али, то је била пријатељска утакмица, а истински дерби је кад се редовно излази на мегдан, дакле у шампионату државе.

Многи због хладноће нису дошли, а имали су улазницу

Први првенствени окршај два наша највећа клуба заслужио је да се памти и због околности под којима је одигран:

„Најхладнији дан ове зиме у Београду био је у недељу. Лак ветар заносио је крупне пахуљице снега, које су падале од раног јутра из сивога неба. Образи су бридели од зиме, а прсти се кочили. Улицама су промицали брзим кораком људи, жене и деца добро замотани са шалом обавијеним преко ушију. Снег је шкрипао испод ногу.

– Хало, да ли ће се утакмица одиграти данас? – стално је одјекивало у слушалици телефонских апарата редакција листова. То су се љубитељи футбала распитивали да ли ће се, и поред тако велике и неочекиване хладноће, одржати утакмица,“ описане су временске прилике под којима је одигран први „вечити дерби“ у „Нашем спорту“, листу Фискултурног савеза Србије, који је штампала „Политика“ и чији су новинари сарађивали у њему.“

О интересовању за овај сусрет пише:

„Једна од дерби утакмица Савезне лиге „Партизан“ – „Црвена звезда“ изазвала је оправдано веома велико интересовање код љубитеља футбала. То се најбоље видело приликом претпродаје улазница. На стадиону Централног дома Југословенске армије окупило се у недељу по подне око 4.000 гледалаца. То су били они највећи љубитељи футбала, које ништа не може да спречи, ни хладноћа, ни ветар, ни снег да присуствују утакмици. Многи су, међутим, одустали. Остали су код својих кућа, иако су набавили улазницу, и слушали пренос утакмице преко радиа. Стајати два сата у месту по хладноћи каква је била у недељу заиста је велика жртва. Зато треба одати пуно признање свима онима који су дошли на брдо и присуствовали недељној игри. Снег је падао за цело време утакмице. Збијени у гомили гледаоци су стајали на трибинама и цупкали у месту да би бар мало загрејали промрзле ноге. Поглед, бачен са аут линије, обухватао је црну гомилу масе која се хармонично кретала, цупкајући, нијајући се лево и десно, док је потмуло тутањ многобројних ногу реметио тишину...“

Имало је шта да се види: детаљ пред Звездиним голом (Партизанови играчи су у потпуно тамној опреми) (Фото:архива Министарства одбране Србије)

Први тренуци су овако протекли:

„Због хладноће утакмица је почела у врло живом темпу. Футбалери су се кретали врло брзо по добро очишћеном терену, који је био веома погодан за игру, ма да мало клизав. Прве навале изводи „Партизан“, врло спретно и брзо. У првим минутима одбрана „Црвене звезде“ има пуно посла. Из једна гужве замало није постигнут гол. Палфи је оштро пуцао у гол. Леви угао заклањао је међутим, Рупник и лопта га је ударила у ноге. Да није стајао тако несрећно, лопта би вероватно улетела у мрежу. Прва шанса је пропуштена.“

Први гол је, ипак, брзо пао, али на другој страни:

„Међутим, у 12 минуту досуђен је слободан ударац против „Партизана“. Шећеров лепо добацује лопту пред гол. Гужва. Глазер интервенише. Језеркић у паду захвата лопту главом и настоји да је пошаље у празан гол. Глазер се брзо окренуо, појурио за лоптом и стигао негде око гол-линије, привукавши је брзим трзајем себи. Судија свира гол. Играчи „Партизана“ покушавају да увере судију да лопта није прешла гол линију, али др Лалић не мења своју одлуку. Он показује на центар.“

То је и прва спорна судијска одлука у „вечитом дербију“:

„Да ли је лопта прешла гол линију? За гледаоце са трибина, и за оне са стајања, то ће остати тајна, јер се није могло видети да ли је био гол или не. Снег је стално падао и линије на игралишту биле су завејане, тако да су само они који су стајали непосредно иза гола могли да виде шта је уствари било.“

Ни на други гол се није дуго чекало:

„У 25 минуту „Црвена звезда“ води са 2:0. Све дотле игра се кретала у лакој надмоћности „Партизана“. Акција је била брза. Лопта је дошла до Митића он је прешао Ђурђевића и затим додао лопту Језеркићу на десној страни терена. Из тешке ситуације такорећи из окрета, Језеркић је брзо пуцао по земљи у супротан угао. Глазер се бацио, али овакву лопту тешко је било бранити.“

Очекивало се да ће Партизан у другом полувремену да крене на све или ништа, али га је Звезда предухитрила:

„У 9 минуту стање је 3:0. Шећеров је добио лопту, улетео је у казнени простор и изкоса пуцао из непосредне близине. Глазер је реагирао веома брзо. Подметнуо је руку и одбио лопту. Језеркић се, међутим, нашао у близини и сигурним шутем, хладнокрвно пласирао лопту под пречку.Какво изненађење: „Црвена звезда“ води са 3:0.“

Црвена звезда није искористила шок у којем је тада био њен противник:

„У 27 минуту навала „Партизана“ преко левог крила: Шереш шаље лопту натраг Рупнику, овај му одмах враћа. Шереш је пред самим голом. Он гађа горњи леви угао. Станковић и Ђајић скачу истовремено увис. Ђајић је успео да дотакне лопту главом. То је било довољно да Ловрић, који је исто тако скочио увис с намером да боксује лопту, не успева да је дотакне, већ му она преко згрчене песнице одлеће у мрежу. Овим ауто голом смањен је резултат на 3:1.“

Малерозни играч се убрзо искупио:

„Ђајић је ускоро дао још један гол. Али у противничку мрежу. Извео је слободан ударац с приличне даљине, недалеко од аут линије на десној страни терена. Далеко напред стајао је Глазер, а снег, ношен лаким ветром, падао му право у очи. Лопта је „набачена“ тако добро да је летела под саму стативу. Глазер је скочио с намером да је боксује, али је промашио и лопта је наравно затресла мрежу. У 32 минуту резултат је 4:1 за „Црвену звезду“. Још само тринаест минута до краја.“

Али утакмица још није завршена:

„Међутим, „Партизан“ је одједном кренуо напред и пред Ловрићевим голом гужва за гужвом. Ловрић је ухватио спретно једну високу лопту. Навални играчи „Партизана“ га нападају. Ловрић трчи с лоптом, али је не удара о земљу, нити је баца у вис. Судија свира. Индирект. Прекршај изазива нову гужву пред голом и више од једног минута „Црвена звезда“ не може да се ослободи притиска. Лопта се стално шета по бековском простору. Најзад Кашанин враћа лопту главом натраг Ловрићу, овај се оклизнуо, а лопта се поред њега откотрљала у мрежу. Резултат је 4:2.“

Као на клизалишту: први „вечити дерби“ је одигран по сибирској зими (Фото:архива Министарства одбране Србије)

Била је то варница која је још више распламсала игру:

„Два минута доцније, дакле у 40 минуту, после једне бурне навале „Партизана“, лопта је пребачена неочекивано на леву страну. Тамо је Бобек. Сам. Станковић је изгледа сасвим заборавио на њега. Сада је ситуација већ сасвим друга. Резултат више не показује преимућство од три гола разлике у корист „Црвене звезде“. Сада је само 4:3!“

У преосталих пет минута Партизан је све снаге бацио у напад, а Црвена звезда у одбрану, тим пре што је остала без једног играча:

„Пред крај утакмице, баш када је игра била на врхунцу, судија је искључио из игре халфа „Црвене звезде“ Спајића. Вероватно због приговора. Овај, међутим, није одмах напустио игралиште већ нешто доцније, на поновну интервенцију судије.“

Играчи су поздравили једни друге као прави спортисти

Упркос томе и великој борби крај је био спортски:

„Играчи су после утакмице, окупљени на центру, поздравили једни друге као прави спортисти, јер они су се борили другарски и фер.“

Први „вечити дерби“ је донео и први „хет трик“:

„Најбољи стрелац на недељној утакмици био је вођа навале Језеркић, свакако најбољи играч између десеторице навалних играча на утакмици. Он је сам постигао три гола. Дао је и четврти али га судија није признао због офсајта. Поводом овог офсајта мишљења су подељена. Играчи „Црвене звезде“ сматрају да офсајт није био. Судија на аут линији није махао својом заставицом. Судија је, међутим, био у најбољем положају, налазио се прилично близу догађаја и вероватно је добро видео прекршај.“

Судија је овако оцењен:

„Судио је др Лалић. Слабије него обично. Грешио је у досуђивању фаулова. Али треба имати у виду да је његов посао био веома тежак, да му је снег много сметао, да се игра веома брзо преносила с једног дела терена на други, да је било веома хладно и најзад да је то била дерби утакмица.“