Харадинај у притвору најмање 18 дана

Био би врло интересантан потез Србије да призна да се ради о политички осетљивом питању и затражи од Француске да подигне оптужницу и покрене суђење Харадинају на основу принципа универзалне јурисдикције о ратним злочинима, оценио је Марк Елис, извршни директор Међународне адвокатске комореБивши вођа ОВК и лидер Алијансе за будућност Косова Рамуш Харадинај, који је у среду увече ухапшен на аеродрому Базел-Милуз, на француској страни, у притвору ће провести најмање 18 дана. Његово даље задржавање зависиће од одлуке француског суда, који ће поступати у складу са својим кривичним нормама и одредбама Европске конвенције о екстрадицији. Поступак одлучивања о молби за изручење Харадинаја биће спроведен по правилима Европске конвенције о екстрадицији, потврђено је у највишим српским правосудним круговима.

Француски апелациони суд у четвртак је одлучио да ће Харадинај остати у притвору све док Србија не упути званичан захтев за изручење, док је српско Министарство правде најавило да ће то учинити у што краћем року.

С обзиром на то да је, уз замолницу за изручење, неопходно проследити и документацију преведену на француски језик, на основу које ће француско правосуђе одлучивати о испуњености услова за изручење, у пракси то обично захтева више дана, па се слање захтева Србије може очекивати почев од идуће седмице.

Министарство правде већ је проследило документацију која се тиче решења о спровођењу истраге и одређивању притвора Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду, на основу којих је за Харадинајем и расписана потерница 2004. године.

Према одредбама Конвенције, привремени притвор може да се укине ако захтев за изручење и документација не буду достављени у року од 18 дана од притварања, али се на молбу државе која тражи изручење неког лица тај минимални рок може продужити на 40 дана од притварања.

Уколико Француској буду достављени захтев за изручење и пратећа документација, притвор Харадинају после ових рокова може да буде продужен до коначне одлуке о изручењу или да буде замењен неком од мера за спречавање бекства.

Наиме, Конвенција каже да је привремено пуштање на слободу увек могуће, ако држава предузме све потребне мере за спречавање бекства траженог лица, али и да пуштање на слободу не спречава могућност новог притварања и изручења, ако јој захтев за то буде достављен касније.

Србија Харадинаја тражи због сумње да је починио злочине над Србима на Косову и Метохији 1998. и 1999. године који нису били обухваћени оптужницом Хашког трибунала по којој је правоснажно ослобођен. У питању су ратни злочини против цивилног становништва у зони одговорности Дукађини 1998. и 1999. године.

Извршни директор Међународне адвокатске коморе Марк Елис оценио је да до изручења Харадинаја Србији из Француске може доћи само уколико се злочини за које га терети Србија разликују од оних на основу којих је Харадинају суђено у Хагу.

У интервјуу за Радио Слободна Европа Елис је навео да и Србија и Француска имају до 40 дана за разматрање случаја Харадинаја, који се налази у притвору у Француској, након што је ухапшен на основу потернице Србије из 2004. године. „Суд може донети одлуку у било које време, али на основу Европске конвенције о екстрадицији, постоји период од 40 дана који Србији омогућава да представи документацију, односно званичан захтев за изручење. Суд у року од 40 дана одлучује о томе, у супротном, он ће бити пуштен”, каже Елис.

Он сматра да је одлука Хашког трибунала у случају Рамуша Харадинаја врло релевантна и да је веома могуће да Француска одбије да га изручи уколико се налог за хапшење Србије тиче истих злочина од којих га је Хаг ослободио.

„Мислим да ће Србија предати документацију, prima facie доказе који указују да Србија има јурисдикцију над тиме, и верујем да ће тврдити да се злочини за које га терети разликују од оних који су били део хашког суђења”, наводи он.

Иначе, додаје, ако је реч о истим злочинима, о истим оптужбама, онда он „једноставно не види како би Француска њега изручила Србији”.

Као други проблем наводи евентуалну забринутост Француске у погледу тога да ли су оптужбе политичке, што је, према конвенцији, забрањени фактор. „Француска га не може изручити уколико осети да се ради о политичким оптужбама и уколико мисли да суђење може у ствари бити политичко”, рекао је.

О томе што су адвокати Харадинаја поднели захтев за условно ослобађање, Елис је рекао да француски суд на основу својих закона може да одлучи потврдно о томе, с тим што би се Харадинају одузео пасош и ограничило кретање.

„Али на крају, сумњам да ће се изручити Србији. Имали смо исти случај и у Словенији, која није хтела да га изручи”, наводи он.

Он, такође сматра да ће Француска осетити „политичку природу” овог случаја, с обзиром на то да се ради и о бившем премијеру који би био суочен са суђењем у контрадикторном окружењу. „Европа је заинтересована да Србија и Косово учвршћују везе, а његова екстрадиција Србији заиста би имала негативан утицај на то”, додао је.

Елис је такође изнео могућност да Србија призна да је реч о политички осетљивом питању и да затражи од Француске да спроведе хапшење, подигне оптужницу и покрене суђење на основу принципа универзалне јурисдикције о ратним злочинима. „То би био интересантан потез Србије – да наведе да се ради о новим злочинима, али и да призна да постоји политичка осетљивост да се суђење овог случаја догоди у Србији”, оцењује он.

Француска би у том случају, додаје Елис, имала јурисдикцију да то уради по универзалном закону. „Уколико су наводи и злочини повезани с ратним злочинима, онда ти злочини имају основ за међународну универзалну јурисдикцију и све земље у суштини могу да покрену суђење”, закључује Марк Елис.