Haradinaj u pritvoru najmanje 18 dana

Bio bi vrlo interesantan potez Srbije da prizna da se radi o politički osetljivom pitanju i zatraži od Francuske da podigne optužnicu i pokrene suđenje Haradinaju na osnovu principa univerzalne jurisdikcije o ratnim zločinima, ocenio je Mark Elis, izvršni direktor Međunarodne advokatske komoreBivši vođa OVK i lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj, koji je u sredu uveče uhapšen na aerodromu Bazel-Miluz, na francuskoj strani, u pritvoru će provesti najmanje 18 dana. Njegovo dalje zadržavanje zavisiće od odluke francuskog suda, koji će postupati u skladu sa svojim krivičnim normama i odredbama Evropske konvencije o ekstradiciji. Postupak odlučivanja o molbi za izručenje Haradinaja biće sproveden po pravilima Evropske konvencije o ekstradiciji, potvrđeno je u najvišim srpskim pravosudnim krugovima.

Francuski apelacioni sud u četvrtak je odlučio da će Haradinaj ostati u pritvoru sve dok Srbija ne uputi zvaničan zahtev za izručenje, dok je srpsko Ministarstvo pravde najavilo da će to učiniti u što kraćem roku.

S obzirom na to da je, uz zamolnicu za izručenje, neophodno proslediti i dokumentaciju prevedenu na francuski jezik, na osnovu koje će francusko pravosuđe odlučivati o ispunjenosti uslova za izručenje, u praksi to obično zahteva više dana, pa se slanje zahteva Srbije može očekivati počev od iduće sedmice.

Ministarstvo pravde već je prosledilo dokumentaciju koja se tiče rešenja o sprovođenju istrage i određivanju pritvora Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, na osnovu kojih je za Haradinajem i raspisana poternica 2004. godine.

Prema odredbama Konvencije, privremeni pritvor može da se ukine ako zahtev za izručenje i dokumentacija ne budu dostavljeni u roku od 18 dana od pritvaranja, ali se na molbu države koja traži izručenje nekog lica taj minimalni rok može produžiti na 40 dana od pritvaranja.

Ukoliko Francuskoj budu dostavljeni zahtev za izručenje i prateća dokumentacija, pritvor Haradinaju posle ovih rokova može da bude produžen do konačne odluke o izručenju ili da bude zamenjen nekom od mera za sprečavanje bekstva.

Naime, Konvencija kaže da je privremeno puštanje na slobodu uvek moguće, ako država preduzme sve potrebne mere za sprečavanje bekstva traženog lica, ali i da puštanje na slobodu ne sprečava mogućnost novog pritvaranja i izručenja, ako joj zahtev za to bude dostavljen kasnije.

Srbija Haradinaja traži zbog sumnje da je počinio zločine nad Srbima na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. godine koji nisu bili obuhvaćeni optužnicom Haškog tribunala po kojoj je pravosnažno oslobođen. U pitanju su ratni zločini protiv civilnog stanovništva u zoni odgovornosti Dukađini 1998. i 1999. godine.

Izvršni direktor Međunarodne advokatske komore Mark Elis ocenio je da do izručenja Haradinaja Srbiji iz Francuske može doći samo ukoliko se zločini za koje ga tereti Srbija razlikuju od onih na osnovu kojih je Haradinaju suđeno u Hagu.

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa Elis je naveo da i Srbija i Francuska imaju do 40 dana za razmatranje slučaja Haradinaja, koji se nalazi u pritvoru u Francuskoj, nakon što je uhapšen na osnovu poternice Srbije iz 2004. godine. „Sud može doneti odluku u bilo koje vreme, ali na osnovu Evropske konvencije o ekstradiciji, postoji period od 40 dana koji Srbiji omogućava da predstavi dokumentaciju, odnosno zvaničan zahtev za izručenje. Sud u roku od 40 dana odlučuje o tome, u suprotnom, on će biti pušten”, kaže Elis.

On smatra da je odluka Haškog tribunala u slučaju Ramuša Haradinaja vrlo relevantna i da je veoma moguće da Francuska odbije da ga izruči ukoliko se nalog za hapšenje Srbije tiče istih zločina od kojih ga je Hag oslobodio.

„Mislim da će Srbija predati dokumentaciju, prima facie dokaze koji ukazuju da Srbija ima jurisdikciju nad time, i verujem da će tvrditi da se zločini za koje ga tereti razlikuju od onih koji su bili deo haškog suđenja”, navodi on.

Inače, dodaje, ako je reč o istim zločinima, o istim optužbama, onda on „jednostavno ne vidi kako bi Francuska njega izručila Srbiji”.

Kao drugi problem navodi eventualnu zabrinutost Francuske u pogledu toga da li su optužbe političke, što je, prema konvenciji, zabranjeni faktor. „Francuska ga ne može izručiti ukoliko oseti da se radi o političkim optužbama i ukoliko misli da suđenje može u stvari biti političko”, rekao je.

O tome što su advokati Haradinaja podneli zahtev za uslovno oslobađanje, Elis je rekao da francuski sud na osnovu svojih zakona može da odluči potvrdno o tome, s tim što bi se Haradinaju oduzeo pasoš i ograničilo kretanje.

„Ali na kraju, sumnjam da će se izručiti Srbiji. Imali smo isti slučaj i u Sloveniji, koja nije htela da ga izruči”, navodi on.

On, takođe smatra da će Francuska osetiti „političku prirodu” ovog slučaja, s obzirom na to da se radi i o bivšem premijeru koji bi bio suočen sa suđenjem u kontradiktornom okruženju. „Evropa je zainteresovana da Srbija i Kosovo učvršćuju veze, a njegova ekstradicija Srbiji zaista bi imala negativan uticaj na to”, dodao je.

Elis je takođe izneo mogućnost da Srbija prizna da je reč o politički osetljivom pitanju i da zatraži od Francuske da sprovede hapšenje, podigne optužnicu i pokrene suđenje na osnovu principa univerzalne jurisdikcije o ratnim zločinima. „To bi bio interesantan potez Srbije – da navede da se radi o novim zločinima, ali i da prizna da postoji politička osetljivost da se suđenje ovog slučaja dogodi u Srbiji”, ocenjuje on.

Francuska bi u tom slučaju, dodaje Elis, imala jurisdikciju da to uradi po univerzalnom zakonu. „Ukoliko su navodi i zločini povezani s ratnim zločinima, onda ti zločini imaju osnov za međunarodnu univerzalnu jurisdikciju i sve zemlje u suštini mogu da pokrenu suđenje”, zaključuje Mark Elis.