Субота, 13.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дневник Богдана Црнобрње

Објављене белешке Титовог генералног секретара о организацији Прве конференције Покрета несврстаних
Дневник Богдана Црнобрње
Индијски амбасадор предаје акредитиве Титу у присуству Вељка Мићуновића и Богдана Црнобрње, 1961. (Фотографија из књиге „Неочекивана промјена”)

Редитељ Станко Црнобрња објавио је недавно дневник свог оца Богдана, послератног дипломате и генералног секретара председника СФРЈ Јосипа Броза. Богдан Црнобрња оставио је белешке о томе како је као непосредни Титов сарадник учествовао у организацији Прве конференције Покрета несврстаних 1961. у Београду. Дневник је објављен под називом „Неочекивана промјена”.

У предговору књиге Станко Црнобрња пише да је реч о материјалу који има значајну историографску вредност.

– Дневник из прве руке описује процес стварања „несврстаних”, и у њему се налазе и поједини детаљи који до сада нису били познати ни широј, ни стручној јавности. Ту су и занимљиви описи Тита и његовог деловања у низу најразличитијих ситуација, и то од сложених политичких, спољнополитичких и партијских, до приватних и личних. Треће, делимично се открива и систем организације живота и рада Тита и његовог окружења, са приказима најзначајнијих актера из домаћег политичког живота – истиче Станко Црнобрња, додајући да већина од преко 200 фотографија у књизи до сада није приказана у јавности.

Богдан Црнобрња Тоља рођен је 1919. у Перни, општина Вргин Мост, у тадашњој Аустроугарској, данашњој Хрватској. Студирао је на Филозофском факултету у Загребу. Члан КПЈ постаје 1941. године. У концентрационом логору Стара Градишка усташе му убијају оца и мајку. Одлази у партизане где постаје политички комесар. У рату је три пута рањаван.

Од 1946. до 1951. године био је заменик савезног министра за спољну трговину Милентија Поповића, а до 1954. помоћник министра иностраних послова Едварда Кардеља. После тога постаје амбасадор Југославије у Индији. Припремао је прву посету Тита Индији, а организовао и посету Нехруа Југославији 1955.

Као Титов генерални секретар (1961–1967) Богдан Црнобрња учествовао је на свим председниковим путовањима у Бразил, Чиле, Боливију, Перу, Мексико, СССР, САД, Пољску, Финску, Источну Немачку, Аустрију, Бугарску, Египат, Чехословачку, Мађарску, Румунију, Судан, Алжир, Норвешку, Индију. Амбасадор у САД био је у периоду 1967–1971.

У свом дневнику Црнобрња пише да су на Првој конференцији несврстаних у Београду учествовали шефови држава: Авганистана, Алжира, Бурме, Етиопије, Гане, Гвинеје, Индије, Јемена, Југославије, Камбоџе, Конга, Кубе, Либана, Марока, Непала, Саудијске Арабије... Циљ састанка је била размена гледишта о међународним проблемима у циљу ефикаснијег доприноса миру и безбедности у свету. Удружили су се против империјализма, неоколонијализма и фокусирали се на искорењивање сиромаштва и економски развој. Наведено је и да су страни студенти долазили из несврстаних земаља да студирају у Југославији како бисмо преко тих младих људи, који ће сутра имати утицај у економском и политичком животу, остварили наше интересе у тим државама... Суиздавач књиге је Музеј историје Југославије.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

bane
Gde se moze kupiti ovo dragoceno delo Bogdana Crnobrnje ?
Данко Перић
Дане Ако је Богдан Црнобрања рођен 1919. у Перни код Вргин Моста, то мјесто је тада било у Краљевини СХС, а не у АУ Монархији. СХС је формирана 1. децембра претходне 1918. године и у њу је ушао Кордун, за разлику од дијелова Далмације и неких других крајева прететжно насељених Србима, који су, по Лондонском споразуму, привремено припали Краљевини Италији, како би се Рим приволио да уђе у Први свјетски рат.
proleter
Ovi što okaljavaju komuniste ili su rođeni posle ovih građanskih ratova u bivšim SFRJ republikama ili su muljare kojima komunisti nisu dali da muljaju sopstveni narod.Sad kod nas može svako iole pošten videti kako se stiče ogroman kapital i da se to ne može steći poštenim putem već otimanjem i švercom,kao i pre dr.sv rata. A što se tiče Stanka Crnobrnje da je htio neke benefite ne bi služio JNA u Vrhnici bogu iza nogu već bi bio u Beogradu u gardi.Bio sam sa njim u kantini u Vrhnici i pio pivo 1978 god.Toliko moji komunomrsci,braćo nepopravljiva.
sibirski slavuj
Zato ste i izgubili od teritorijalne odbrane Slovenije, a kasnije i od svih drugh vatrogasaca sto ste pili pivo a niste naucili da ratujete. Nije ni cudo sto se takozvana, propala JNA raspala. U oficirske kantine obicna vojska nije mogla da ulazi.
Djordje Konjikovic
Tacno je da u Jugoslaviji tada nije bilo demokratije, ali na internacionalnom planu, pokret nesvrstanih je imao izuzetnu ulogu. Knjiga Stanka Crnobrnje je dobrodosla da nas podseti da su Josip Broz i njegovi ljudi na svetskoj sceni u to vreme postigli zavidan istorijski uspeh. Hvala Stanku i Muzeju istorije Jugoslavije.
Ilic Momcilo
Vidim da su ovi komentari opsednuti mrznjom prema komunistima,Titu,pravom antifasizmu i socijalizmu. Zato bih molio redakciju, ako je moguce,da objavi moj danasnji ne objavljeni komentar, u kome se iskreno nudim kao dobrovoljna i poslednja zrtva, radi omogucavanja mira i psiholoske stabilnosti i psiholoskog zadovoljstava, u cilju otklanjanja patoloskih procesa koji jos uvek zahvataju znacajni broj ljudi. Podrzavam ih iz prostog razloga sto je nestankom omrazenog tipa ljudi,koje ne trba vise pominjati,doslo do neslucenog svetskog mira i apsolutne svetske srece izazvane tim mirom. Evo, vec celih fantasticnih minut-ipo nismo culi ni za jedo masovno ubistvo ili teroristicki akt. Jos jednom molim redakciju da pomogne rasterecenju i umirenju ovih ljudi, objavom mog komentara, cime bismo i Vi i ja doprineli kraju i nestanku more koja mori nase sugradjane.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.