Нови кредит за стари, уз опрез

Ако кредит који користите постаје све скупљи, а рате све теже за отплату, треба тражити спасоносно решење, то јест рефинансирати га – узимањем новог зајма за враћање старог. Одлучите ли се за рефинансирање, најбоље би било да упоредите услове код банака и „консултујете” калкулатор. Јер, камата и разни додатни трошкови могу бити нова замка.

Да су кредити за рефинансирање постали прави хит међу грађанима, који су на брзину и несмотрено узели позајмице а да претходно нису проверили услове задуживања, показује и податак да је од укупно узетих зајмова сваки десети за рефинансирање. Иако су стизала упозорења из Народне банке да треба добро прочитати уговор, и даље је главно, а често и једино питање на шалтеру „колико пара могу да добијем”.

Шта се добија

Неке банке су понудиле да рефинансирају задужења и по основу кредитних картица, али и дозвољених минуса. Грађани посежу за овим новим позајмицама зато што су ниже камате и дужи отплатни рок, што значи и мања месечна рата. Повољност је и што се сви узети кредити могу рефинансирати једним, па то дужнику олакшава посао намирења

Међутим, ниже рате, са дужим роком отплате, обично значе да ћете на крају платити много више него што сте планирали и мислили да ћете ућарити.

Ваља имати на уму да таква услуга банака кошта, па треба проверити да ли је заиста јефтиније рефинансирати дуг или наставити са отплатом старог зајма. Да би рефинансирале кредит, банке најчешће траже да се текући рачун пребаци код њих, што у неким кошта, а уз 20 одсто депозита плаћа се и одржавање рачуна, као и провизија за одобравање новог кредита. Уз рефинансирање по правилу иде и трошак превремене отплате старог дуга, који износи од један до три одсто на остатак дуга. Ти трошкови не улазе у номиналну камату и плаћају се најчешће у кешу.

Зато је најбоље отићи у банку и питати службеника шта све мора да се плати пре потписивања било каквог уговора. Такође, треба тражити и ануитетни план, односно папир на коме прецизно пише колико ће износити свака месечна рата. Само рефинансирање не повећава задуженост, већ дужник мења банку којој дугује, али често и узима још неки динар више, па дуг порасте.

Месечна рата не сме да буде виша од 30 одсто укупних месечних примања дужника. Такође, неопходно је положити 20 одсто депозита индексирано у еврима, на који банке плаћају камату од један до два одсто.

За рефинансирање кредита или другог дуговања потребно је поднети и доста документације. Неопходан је захтев за кеш кредит, копија личне карте, потврда о запослењу и висини примања, оверене исплатне листе зарада за последња три месеца за све учеснике у кредиту, потврда о остатку дуга, сагласност за извештај Кредитног бироа, а неке банке траже и плаћен телефонски рачун за претходни месец.

Различити услови

Банке нуде различите услове за рефинансирање, а камате могу бити уз валутну клаузулу у еврима и без ње. Тако Комерцијална банка одобрава кредит за рефинансирање до 1,2 милиона динара на рок до 24 месеца уз ефективну камату од 14,8 до 17,2 одсто и накнаду од 2,3 одсто. Хипо Алпе Адрија банка нуди такве кредите, од 500 до 15.000 евра на рок од шест месеци до 24 месеца уз ефективну камату од 12,1 до 18,8 одсто и накнаду од два процента. Код Алфа банке се може подићи кредит од 1.000 до 10.000 евра на рок до 24 месеца уз ефективну камату од 11,14 одсто и без накнаде, док Војвођанска банка зајам до 15.000 евра даје уз рок отплате до 120 месеци уз камату од 11,71 одсто, такође без накнаде.

Ако, на пример, узмете кредит од 5.000 евра, уз депозит од 20 одсто, на 24 месеца уз ефективну камату од 15,7 одсто, месечна рата је 236 евра. За депозит банци морате оставити 1000 евра и једнократну накнаду 125 евра.