Тачијево намигивање Трампу и Путину

Због наговештаја да би Доналд Трамп и Владимир Путин могли да „хладни рат 21. века” разреше новим детантом, у Приштини се огласило звоно за узбуну. На такву оцену могу се свести сигнали које је Хашим Тачи за само две недеље упутио Вашингтону и Москви. Косовски председник је у првим данима 2017. оценио да је дошло време да Москва и Приштина успоставе директне односе, а десетак дана пре тога изнео је тврдњу да је Косово исте такве контакте успоставило с Трамповом администрацијом.

Ове поруке саговорници нашег листа тумаче као својеврсну Тачијеву стрепњу после изборног пораза Хилари Клинтон у САД. Владислав Јовановић, бивши дипломата и амбасадор у УН, тврди да је косовски председник узнемирен због могућег побољшања односа САД и Русије на рачун независности Косова.

„Зато Тачи покушава вероватно да преко својих људи у Републиканској странци САД дође до Трампа, а истовремено би волео да пре њега успостави контакт с Русијом и тако зађе Србији иза леђа, што би по његовом очекивању Москви могло да отвори још један правац за јачање њеног утицаја. Али, извесно је да ни Русија, све и да му изађе у сусрет, не би желела да изгуби историјски улог који има у Србији”, наводи Јовановић.

Да би потенцијално партнерство две суперсиле могло да буде додатни проблем за Приштину, сматра и аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић. Он истиче да би такве околности могле да управо Србији отворе простор за много јаче односе са САД уз сазнање да нова америчка администрација неће давати бланко подршку ставовима Косова.

„Иако су САД препустиле питање Косова ЕУ, нема дилеме да ће унија ускладити своју политику с новом политиком Вашингтона. Стога, да сам у Приштини, био бих много нервозан”, закључује он.

Да ли и косовски председник испољава нервозу својим изливима благоглагољивости, попут изјава да „Косово у историји никада није наудило Русији” и да за „поштене и конструктивне односе” с том силом, према његовим тврдњама, препрека нису ни руско непризнавање Косова ни блиске везе Москве и Београда? Према Јовановићевом мишљењу, сигнали које Тачи шаље могу да буду контрапродуктивни по Приштину.

„Пружањем руке Русији, Тачи показује слабост која би могла да га доведе дотле да буде предмет притисака да косовски Албанци одустану од максималистичких захтева, попут Срба у Републици Српској Крајини који су имали као циљ независност и уједињење са Србијом, па су силом прилика морали да прихвате нешто што је далеко од тога и равно поразу”, оцењује Јовановић.

С друге стране, косовски председник је у децембру навео да је из Вашингтона добио уверења како ће и у мандату новог шефа Беле куће „специјална сарадња између САД и Косова бити настављена”. Тим поводом, шеф скупштинског одбора за Косово и Метохију и посланик Српске напредне странке Милован Дрецун сматра да Тачи покушава да „извади флеке” због подршке „клану Клинтон који је најомраженији у САД”.

„Што се директних контаката тиче, америчка дипломатија делује континуирано без обзира на председничке изборе, тако да се тамо ствари баш не мењају преко ноћи. Али, биће интересантно видети Трампов став”, истиче он.

Слично мишљење износи и Кесић, који подсећа да је премијер Албаније Еди Рама више пута називао Трампа за време америчке кампање увредљивим називима, што је познато људима у администрацији и даје Албанцима у начелу негативну почетну позицију и код Трампа.

„Стога мислим да је Тачијева изјава о контактима с његовом администрацијом више усмерена на смиривање страсти на Косову због те чињенице. То је смешан исказ, поготово ако имамо у виду да нова администрација још није ни кренула да ради и да за спољну политику САД има важнијих питања од Косова”, оцењује Кесић.

За аналитичара Душана Јањића је посебно важно то што је, како каже, после ратова у Грузији, Сирији и Украјини, западни Балкан потпао под америчку интересну сферу, па ће САД преузети главну улогу у дијалогу Београда и Приштине.

„Стога је добро што и Београда и Приштина настоје да имају добре односе с истом америчком администрацијом, јер је до сада у том смислу постојао дисбаланс са стране Србије и Срба који су због познатих разлога односно бомбардовања 1999. имали отклон од Клинтонове и демократске администрације. Нису САД подржале тада косовске Албанце јер су желеле, већ су морале због Милошевићеве политике. Трампова администрација се сада враћа на оно што је њен доминантни интерес, а то је Србија као партнер који је све време био пожељан али околности су биле другачије”, напомиње Јањић.

У том смислу, како примећује Дрецун, од Трампа се може очекивати самосталнији правац деловања кад је реч о Балкану и Космету.

„За нас је најважније да САД не врше притисак да признамо Косово или да отворимо Приштини пут за чланство у ЕУ, као и да убеђују Приштину да буде конструктивна у процесу нормализације односа, а не да га минира. Више од тога, мислим, не треба очекивати од Трампа. Сматрам и да ће Трамп знати да цени наше понашање у региону и у процесу нормализације односа, јер Америци тренутно не одговара дестабилизација региона”, наводи он.