Колико посланици воле скупштински микрофон

Последњи сазив Скупштине Србије од конституисања 3. јуна до 26. децембра прошле године заседао је 51 дан, а већи део тог времена „спакован” је у последња два месеца. Најактивнији шеф посланичке групе и посланик, што се говора тиче, према статистичким подацима, био је Бошко Обрадовић, лидер Двери, који је говорио 11 сати и 54 минута. За разлику од њега, чак 33 посланика за пола године нису рекли ни једну једину реч, а неки су и пленумску салу заобилазили у широком луку, а „најуспешнија” у тој дисциплини била је Миланка Карић, која је у посланичкој клупи провела свега 18 сати и 50 минута.

Евиденција о присутности посланика у пленумској сали и о њиховом учешћу у скупштинским дебатама, коју је „Политика” добила у Скупштини Србије, може да се тумачи на много начина, па бисмо на основу тога колико је ко говорио закључили како је само неколицина посланика активно учествовала у раду парламента. Такав закључак би био само делимично тачан, јер међу онима који на пленарним седницама нису рекли ни реч има посланика који су били изузетно активни на седницама одбора, попут Момчила Мандића (СРС).

Мандић је, на пример, као члан Одбора за одбрану и унутрашње послове био најактивнији, захваљујући њему министри унутрашњих послова и одбране, Небојша Стефановић и Зоран Ђорђевић, говорили су о стварима које баш занимају грађане, попут мигрантске кризе, криминала и безбедности. Мандић је, ипак, изузетак, међу она 33 посланика који су изабрали да ћуте и у пленарној сали и на седницама одбора.

Кад се погледа статистика о присуству шефова посланичких група на седницама парламента, може се закључити да један део њих долазио само онда кад је баш желео да дискутује о некој теми, или да постави неко посланичко питање, таквих има и међу владајућим странкама и међу опозицијом. Тако је, на пример, Ненад Чанак, лидер ЛСВ-а само 23 сата и 48 минута био присутан у пленарној сали, а одмах иза њега је Драган Марковић Палма, лидер ЈС-а, који је нешто чешће свраћао, у клупи је провео свега 41 сат и 50 минута. Најревноснији на седницама парламента био је Александар Мартиновић, шеф посланичке групе СНС-а, који је у сали преседео 278 сати и 36 минута, а одмах иза њега је Горан Ћирић, шеф посланичке групе ДС-а са 251 сатом и 53 минута.

Што се учешћа у дебатама тиче, одмах после Бошка Обрадовића, међу шефовима посланичких група, највише је говорио Александар Мартиновић – 10 сати и осам минута, а следи Марко Ђуришић, шеф посланичке групе СДС–НПС, који је говорио 10 сати и два минута. Мада је говорио дупло више од Саше Радуловића, лидера ДЈБ-а, Ђуришић је у сали био 37 сати мање од њега. Ђуришић је у клупи провео 117 сати и 26 минута, а Радуловић 154 сата и 20 минута. Занимљиво је да је Бојан Пајтић као шеф посланичке групе ДС-а од почетка јуна до краја септембра провео у сали 33 сата и 42 минута и говорио 59 минута, што је, што се тиче дужине дискусије, више од оних који су и даље шефови, попут Драгана Марковића Палме (56 минута), Мире Петровић (ПУПС) – 23 минута, Милорада Мијатовића (СДПС) – 45 минута и Ненада Чанка (ЛСВ) – 41 минут.

Санда Рашковић Ивић била је месец дана дуже шеф посланичке групе ДСС-а, него Пајтић ДС-а, док је нису искључили из странке, а клуб престао да постоји, а за то време је у сали провела 25 сати и 33 минута и говорила 55 минута. Она, као самостални посланик, није учествовала у дебатама, а у сали је провела 19 сати и 21 минут. Још једна посланичка група остала је без шефа, и то је Нова Србија, али Велимир Станојевић није смењен, већ је, почетком септембра, прешао на рад у влади, а до тада је у пленарној сали провео 68 сати и 46 минута и говорио свега 17 минута.

Највише времена у пленарној сали провела је Миланка Јевтовић Вукојчић, 396 сати и 28 минута, а говорила је сат и седам минута. Следи Душко Тарбук (СНС) са 384 сата и 16 минута у сали, који је говорио свега пет минута. На петом месту по времену проведеном у сали је Љибушка Лакатош (СНС) са 371 сатом и 15 минута, и она није рекла ни једну једину реч.

Без обзира на то што се нису напричали у парламенту, они су СНС-у много више значили него, на пример, сва она звучна имена која су ставили на своју изборну листу, баш зато што су били ту кад је требало гласати. Колико је то важно, могли смо да видимо у данима за гласање, када је кворум (126 посланика) често умео да падне, упркос томе што сама листа СНС-а има више посланика него што је потребно за апсолутну већину, плус коалициони партнери са листе СПС-а.

Ако се изузму шефови посланичких група, у првих пет посланика по дужини говора су: Марјан Ристичевић (НСС–СНС) са шест сати и 49 минута, Зоран Живковић (Нова странка) са пет сати и 55 минута, Зоран Красић (СРС) са пет сати и 46 минута, Мирослав Алексић (НПС) са пет сати и 30 минута и Балша Божовић (ДС) са четири сата и 48 минута.

 Мркоњић (СПС): Нека причају млади

Почасни председник СПС-а Милутин Мркоњић за шест месеци није рекао ни реч у парламенту, а тим поводом за „Политику” каже да је прихватио да буде посланик да помогне младим колегама, које треба да говоре у парламенту о области за коју је он стручан. Мркоњић истиче: „Нисам стручњак за све области као већина посланика, већ само за једну, а уз моју помоћ младе колеге могу добро да наступе у парламенту. Очекивао сам да ће неко и пре да примети ово и да каже – ’браво Мрко, тако се понаша озбиљан човек’. Схватио сам да млади треба да говоре, ја сам све што сам имао рекао и као министар и као посланик, али увек је моја подршка ту – и то пуна. Наравно, увек у скупштини треба да имате екипу људи који нешто значе, да буду ту са младима, а млади нека се афирмишу. Ја тако доживљавам своју улогу.”

Маја Гојковић говорила два сата и 27 минута

Председница парламента Маја Гојковић учествовала је у неколико дебата као посланик, јавила се за реч 44 пута и говорила два сата и 27 минута.