Прослава Дана РС уз Марш на Дрину

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Упркос оспоравању, Република Српска обележила је уз богат програм и свечану параду, гламурозније него раније, свој двадесет пети рођендан.

Девети јануар обележен је по новом Закону о Дану републике, који је Скупштина РС усвојила у октобру прошле године уврстивши у њега и вољу грађана исказану на референдуму, након што је Уставни суд БиХ прегласавши српске судије крајем 2015. по захтеву Бакира Изетбеговића, лидера СДА, оспорио делове Закона о празницима РС који су се односили на рођендан РС. 

Грађани РС у великом броју и уз честе аплаузе испратили су централну свечаност на Тргу Крајине у Бањалуци, претходно истакавши заставе на зградама и терасама, које су се могле видети по свим градовима у Српској.

На Тргу Крајине, месту централне свечаности, била је постројена и почасна јединица Трећег пешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ, иако је било озбиљних и претећих захтева из Сарајева да војници нипошто не смеју да се нађу на тој „неуставној прослави”, који су се чули и од НАТО штаба у Сарајеву.

Војници, ипак, нису били део свечане параде, али су је на Тргу Крајине дочекали у ставу мирно, уз звуке песме „Марш на Дрину”, где су се задржали током целе једночасовне церемоније по наређењу Младена Иванића, председавајућег Председништва БиХ, који има законско право на ту свечану јединицу и ком је старешина предао рапорт.

Почасни поздрав командован је припадницима Трећег пука и приликом интонирања химни „Моја република” и „Боже правде”, којима је отпочела централна свечаност, који су током две свечане песме, како доликује, држали пушке у свечаном положају. 

Претходно је патријарх српски Иринеј у саборном Храму Христа Спаситеља служио свету литургију поводом Светог Стефана, којој су присуствовали бројни званичници РС, као и Александар Карађорђевић, иако верски обред није увршен у званични део програма прославе Дана РС. 

Званице на свечаној бини (Фото Танјуг/З.Ж.)

Свечаној прослави у Бањалуци поводом Дана републике присуствовао је и председник Србије Томислав Николић и министри у Влади Србије.

У свечаном дефилеу који је парадирао Улицом краља Петра Првог Карађорђевића, од Трга РС до Трга Крајине, учествовали су припадници МУП-а РС, Борачке организације РС и студенти који су носили велику заставу Републике Српске, као и припадници Републичке управе Цивилне заштите, ватрогасци, чланови Градске организације Црвеног крста Бањалука и предузећа „Поште Српске”.

У дефилеу поводом Дана РС улицама Бањалуке свечано су прошетали и припадници Савеза националних мањина Републике Српске.

Били су ту и чланови Бањалучке филхармоније, Бањалучке мажореткиње, чланови културно-уметничких друштава „Пискавица”, „Чајавец” и „Пелагић”, затим Кошаркашког савеза, Фудбалског савеза и Рукометног савеза РС...

Продефиловали су и чланови Женског рукометног клуба и рукометних клубова „Борац” и „Младост”, Бициклистичког савеза, Боксерског клуба „Славија”, Одбојкашког клуба „Лакташи”. Своје место у дефилеу нашли су и чланови Мото-клуба „Ноћни вукови”. Одржана је и свечана академија, а у вечерњим часовима и концерти, између осталих и групе „Легенде”.

И ова прослава 9. јануара, Дана републике и пратеће реакције федералне јавности поново су подсетиле на недостатак слуха да се разуме суштина осетљивог националног проблема, али посведочила и о томе да бошњачкој политици не полази за руком да разазна истинске узроке незадовољства српског народа, са којим деле земљу.

То се да приметити најпре по реакцијама које „кривца” за слављеничка дешавања у Бањалуци неуморно траже у „пасивности високог представника”, иако сви српски политички званичници цело време апелују на договору, заснованом на уважавању, а прославу Дана РС описују као обележавање важног историјског празника којим не желе да вређају никога.

Подсећају и на то да никада Бошњацима нису оспоравали њихове прославе.

Уместо спремности на сарадњу из Сарајева се неретко одговара хушкањем високог представника да казни непослушне Србе, што последично појачава антагонизме међу грађанима, а неретко доприноси и преоштрим реакцијама српских политичара, чиме БиХ бива увучена у све већу спиралу неразумевања.

Срби, наиме, позиве Бошњака за реакцију високог представника и обрачун са српском политиком тумаче искључиво као захтев да им се светском силом одузму увелико окрњена права из Дејтона, а хладнокрвно обијање Бошњака да се са Србима равноправно разговара тумачи се као „кабадахијска неспремност” за истинско уважавање свих као једнаких партнера, како је то предвидео Дејтон.

Циници би стога можда могли закључити да ће Бошњаци, вероватно мислећи да би разговор био пораз, радије одгледати референдуме у РС које власти у Бањалуци реактивно и помало осветнички најављују, него пристати да са Србима уређују земљу, што је, како то уверавају у РС, базични захтев Бањалуке: коректан договор сва три народа како би свима било лепо у заједничкој земљи. 

(Фото Танјуг/З.Ж.)

Иако се најчешће помињао референдум о самосталности, председник РС, чији је СНСД то прокламовао као политички циљ, рекао је да то није на дневном реду у овом тренутку, сем ако нежељени догађаји то не убрзају.

На питање о могућности да се БиХ подели, Додик каже да ту могућност не искључује, али примећује да је за то потребан договор свих у БиХ, поновивши такође да би, по његовом виђењу ствари, подела била најбоље решење.

Српски захтеви су подударни са хрватским и у овом тренутку своде се на то да Босна и Херцеговина као потенцијални кандидат за чланство у ЕУ преузме пуни суверенитет над земљом.

То подразумева да, у првом кораку, Уставни суд БиХ напусти троје страних судија и да се та правосудна институција законски уреди по мери сва три народа како би се елиминисала могућност политичке клацкалице, у којој странци по властитим проценама пресуђују о дугорочно важним стварима за народе у БиХ.

Досад је то, по правилу, приметно било у корист Бошњака, па иритантна незаинтересованост да се о томе разговара код Срба буди зазор и дилему шта то Сарајево још прижељкује након што су српском народу у протеклим годинама оспорени химна, грб, а што је покушано и са Даном РС, који се морао бранити референдумом.

Да неспремност за разговор доводи до изјава српских званичника које не погодују ушима бошњачког народа и само продубљују инако велики међунационални јаз у БиХ да се приметити и по ставу председника РС Милорада Додика са јучерашњег обележавања рођендана РС: „Или повратак на изворни Дејтон или збогом БиХ”. 

Подршка бошњачкој политици која често долази од појединих међународних званичника у БиХ само додатно појачава уверење бирача и грађана у РС да можда заиста и постоје некакве намере за њихово институционално обесправљивање, што донекле разумљиво условљава раст симпатија за гласне националне политике које то секу у корену.

То онда и на другој страни, међу Бошњацима, доводи до раста популизма у политикама напада на Српску и обрачуна са њом, па економске теме о којима би се можда и могло преговарати бивају скрајнуте, а БиХ све ниже на лествици сиромаштва.

Стога је сасвим оправдано поставити питање, не само зашто Бошњаци оспоравају 9. јануар већ и зашто је тако тешко замислити да буду први који ће га својим суграђанима честитати и тиме стећи пуно морално право да то исто очекују од Срба и њиховог односа према Босни и Херцеговини.