Proslava Dana RS uz Marš na Drinu

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Uprkos osporavanju, Republika Srpska obeležila je uz bogat program i svečanu paradu, glamuroznije nego ranije, svoj dvadeset peti rođendan.

Deveti januar obeležen je po novom Zakonu o Danu republike, koji je Skupština RS usvojila u oktobru prošle godine uvrstivši u njega i volju građana iskazanu na referendumu, nakon što je Ustavni sud BiH preglasavši srpske sudije krajem 2015. po zahtevu Bakira Izetbegovića, lidera SDA, osporio delove Zakona o praznicima RS koji su se odnosili na rođendan RS. 

Građani RS u velikom broju i uz česte aplauze ispratili su centralnu svečanost na Trgu Krajine u Banjaluci, prethodno istakavši zastave na zgradama i terasama, koje su se mogle videti po svim gradovima u Srpskoj.

Na Trgu Krajine, mestu centralne svečanosti, bila je postrojena i počasna jedinica Trećeg pešadijskog Republika Srpska puka Oružanih snaga BiH, iako je bilo ozbiljnih i pretećih zahteva iz Sarajeva da vojnici nipošto ne smeju da se nađu na toj „neustavnoj proslavi”, koji su se čuli i od NATO štaba u Sarajevu.

Vojnici, ipak, nisu bili deo svečane parade, ali su je na Trgu Krajine dočekali u stavu mirno, uz zvuke pesme „Marš na Drinu”, gde su se zadržali tokom cele jednočasovne ceremonije po naređenju Mladena Ivanića, predsedavajućeg Predsedništva BiH, koji ima zakonsko pravo na tu svečanu jedinicu i kom je starešina predao raport.

Počasni pozdrav komandovan je pripadnicima Trećeg puka i prilikom intoniranja himni „Moja republika” i „Bože pravde”, kojima je otpočela centralna svečanost, koji su tokom dve svečane pesme, kako dolikuje, držali puške u svečanom položaju. 

Prethodno je patrijarh srpski Irinej u sabornom Hramu Hrista Spasitelja služio svetu liturgiju povodom Svetog Stefana, kojoj su prisustvovali brojni zvaničnici RS, kao i Aleksandar Karađorđević, iako verski obred nije uvršen u zvanični deo programa proslave Dana RS. 

Zvanice na svečanoj bini (Foto Tanjug/Z.Ž.)

Svečanoj proslavi u Banjaluci povodom Dana republike prisustvovao je i predsednik Srbije Tomislav Nikolić i ministri u Vladi Srbije.

U svečanom defileu koji je paradirao Ulicom kralja Petra Prvog Karađorđevića, od Trga RS do Trga Krajine, učestvovali su pripadnici MUP-a RS, Boračke organizacije RS i studenti koji su nosili veliku zastavu Republike Srpske, kao i pripadnici Republičke uprave Civilne zaštite, vatrogasci, članovi Gradske organizacije Crvenog krsta Banjaluka i preduzeća „Pošte Srpske”.

U defileu povodom Dana RS ulicama Banjaluke svečano su prošetali i pripadnici Saveza nacionalnih manjina Republike Srpske.

Bili su tu i članovi Banjalučke filharmonije, Banjalučke mažoretkinje, članovi kulturno-umetničkih društava „Piskavica”, „Čajavec” i „Pelagić”, zatim Košarkaškog saveza, Fudbalskog saveza i Rukometnog saveza RS...

Prodefilovali su i članovi Ženskog rukometnog kluba i rukometnih klubova „Borac” i „Mladost”, Biciklističkog saveza, Bokserskog kluba „Slavija”, Odbojkaškog kluba „Laktaši”. Svoje mesto u defileu našli su i članovi Moto-kluba „Noćni vukovi”. Održana je i svečana akademija, a u večernjim časovima i koncerti, između ostalih i grupe „Legende”.

I ova proslava 9. januara, Dana republike i prateće reakcije federalne javnosti ponovo su podsetile na nedostatak sluha da se razume suština osetljivog nacionalnog problema, ali posvedočila i o tome da bošnjačkoj politici ne polazi za rukom da razazna istinske uzroke nezadovoljstva srpskog naroda, sa kojim dele zemlju.

To se da primetiti najpre po reakcijama koje „krivca” za slavljenička dešavanja u Banjaluci neumorno traže u „pasivnosti visokog predstavnika”, iako svi srpski politički zvaničnici celo vreme apeluju na dogovoru, zasnovanom na uvažavanju, a proslavu Dana RS opisuju kao obeležavanje važnog istorijskog praznika kojim ne žele da vređaju nikoga.

Podsećaju i na to da nikada Bošnjacima nisu osporavali njihove proslave.

Umesto spremnosti na saradnju iz Sarajeva se neretko odgovara huškanjem visokog predstavnika da kazni neposlušne Srbe, što posledično pojačava antagonizme među građanima, a neretko doprinosi i preoštrim reakcijama srpskih političara, čime BiH biva uvučena u sve veću spiralu nerazumevanja.

Srbi, naime, pozive Bošnjaka za reakciju visokog predstavnika i obračun sa srpskom politikom tumače isključivo kao zahtev da im se svetskom silom oduzmu uveliko okrnjena prava iz Dejtona, a hladnokrvno obijanje Bošnjaka da se sa Srbima ravnopravno razgovara tumači se kao „kabadahijska nespremnost” za istinsko uvažavanje svih kao jednakih partnera, kako je to predvideo Dejton.

Cinici bi stoga možda mogli zaključiti da će Bošnjaci, verovatno misleći da bi razgovor bio poraz, radije odgledati referendume u RS koje vlasti u Banjaluci reaktivno i pomalo osvetnički najavljuju, nego pristati da sa Srbima uređuju zemlju, što je, kako to uveravaju u RS, bazični zahtev Banjaluke: korektan dogovor sva tri naroda kako bi svima bilo lepo u zajedničkoj zemlji. 

(Foto Tanjug/Z.Ž.)

Iako se najčešće pominjao referendum o samostalnosti, predsednik RS, čiji je SNSD to proklamovao kao politički cilj, rekao je da to nije na dnevnom redu u ovom trenutku, sem ako neželjeni događaji to ne ubrzaju.

Na pitanje o mogućnosti da se BiH podeli, Dodik kaže da tu mogućnost ne isključuje, ali primećuje da je za to potreban dogovor svih u BiH, ponovivši takođe da bi, po njegovom viđenju stvari, podela bila najbolje rešenje.

Srpski zahtevi su podudarni sa hrvatskim i u ovom trenutku svode se na to da Bosna i Hercegovina kao potencijalni kandidat za članstvo u EU preuzme puni suverenitet nad zemljom.

To podrazumeva da, u prvom koraku, Ustavni sud BiH napusti troje stranih sudija i da se ta pravosudna institucija zakonski uredi po meri sva tri naroda kako bi se eliminisala mogućnost političke klackalice, u kojoj stranci po vlastitim procenama presuđuju o dugoročno važnim stvarima za narode u BiH.

Dosad je to, po pravilu, primetno bilo u korist Bošnjaka, pa iritantna nezainteresovanost da se o tome razgovara kod Srba budi zazor i dilemu šta to Sarajevo još priželjkuje nakon što su srpskom narodu u proteklim godinama osporeni himna, grb, a što je pokušano i sa Danom RS, koji se morao braniti referendumom.

Da nespremnost za razgovor dovodi do izjava srpskih zvaničnika koje ne pogoduju ušima bošnjačkog naroda i samo produbljuju inako veliki međunacionalni jaz u BiH da se primetiti i po stavu predsednika RS Milorada Dodika sa jučerašnjeg obeležavanja rođendana RS: „Ili povratak na izvorni Dejton ili zbogom BiH”. 

Podrška bošnjačkoj politici koja često dolazi od pojedinih međunarodnih zvaničnika u BiH samo dodatno pojačava uverenje birača i građana u RS da možda zaista i postoje nekakve namere za njihovo institucionalno obespravljivanje, što donekle razumljivo uslovljava rast simpatija za glasne nacionalne politike koje to seku u korenu.

To onda i na drugoj strani, među Bošnjacima, dovodi do rasta populizma u politikama napada na Srpsku i obračuna sa njom, pa ekonomske teme o kojima bi se možda i moglo pregovarati bivaju skrajnute, a BiH sve niže na lestvici siromaštva.

Stoga je sasvim opravdano postaviti pitanje, ne samo zašto Bošnjaci osporavaju 9. januar već i zašto je tako teško zamisliti da budu prvi koji će ga svojim sugrađanima čestitati i time steći puno moralno pravo da to isto očekuju od Srba i njihovog odnosa prema Bosni i Hercegovini.