Лед оковао дунавски рукавац

Лед који је у претходна три дана оковао дунавски рукавац забринуо је стотинак власника бродића, сплавова и објеката на води. Они се плаше да би могла да им се понови 2012. година када је услед топљења леда оштећен велики број чамаца и бродића, уништен мост између две марине, потонуо сплав...

– Гледамо у небо и бринемо шта ће да се догоди када крене лед. Бродићи су нам привучени уз шлеп, где још можемо свакодневно да их обилазимо чамцима и разбијамо лед око њих. За то је, ипак, потребан ледоломац, који ми у граду немамо. У Србији постоји само један брод ове врсте и он се налази испред Ђердапа, због рада хидроелектране – каже Жељко Николић, сидраш у марини „4. јули”, и истиче да наши суседи, Мађари тај проблем немају.

– Они имају више ледоломаца који превентивно плове реком и разбијају залеђену воду – каже Николић.

Лед који је оковао пловила дебљине је око четири, пет центиметара. Та дебљина није забрињавајућа, али она, објашњава Николић, може да направи велику штету.

– У случају да се понови 2012. година, опстанак већине нас биће угрожен јер смо ми група грађана. Тренутно је у нашој марини уз шлеп привезано тридесетак бродића. Постоји још неколико марина, али и већи број ресторана и сплавова. Укупно је у маринама смештено око стотинак пловила – напомиње Николић.

Због ситуације која је настала у овом делу Земуна су у акцији ломљења и уклањања леда у рукавцу код Великог ратног острва учествовала два брода – „Топчидерка” и „Топола”.

Рукавац Дунава између шеталишта код хотела "Југославија" и Великог ратног острва (Фото М. Галовић)

На „Топчидерки” је одржана и седница Градског штаба за ванредне ситуације којој су присуствовали Синиша Мали, градоначелник, Никола Никодијевић, председник Скупштине града, Иван Тејић, директор ЈКП „Београд пут”, Горан Алексић, директор ЈКП „Београдске електране”, Драган Ђорђевић, директор ЈКП „Београдски водовод и канализација”, Миодраг Богдановић, директор ЈКП „Градска чистоћа”, и Дарко Главаш, директор „Беоком сервиса”. 

– Сва јавна предузећа урадила су свој део посла како треба. Највећи проблеми настају због пуцања азбестних водоводних цеви, старих и до 50 година – рекао је Мали.

Како је градоначелник прецизирао, оволика количина леда није виђена на градским рекама од 2012. године и зато је упутио апел власницима пловних објеката да очисте снег и лед око њих, што је и њихова законска обавеза. Он је нагласио и да сви прихватни центри из свих 17 одељења Центра за социјални рад дежурају нон-стоп и имају мобилне екипе.

– Контактирали смо више од 700 домаћинстава која су по нашим проценама угрожена. Реч је о самачким домаћинствима у којима живе старије особе. Допремамо им храну, воду и све што је неопходно како не би излазили напоље.

Цеви пуцају више него обично

Број кварова на водоводној мрежи двоструко је већи од уобичајеног. Само за викенд било их је око 40.

– Реч је о најсложенијој врсти квара због које морамо да ангажујемо механизацију и копамо земљу – кажу у „Водоводу” и додају да у кућама чешће долази до смрзавања водоводних инсталација него у стамбеним зградама.

– Да би водомери били сачувани у току зиме, потребно је да места где се налазе буду обезбеђена одговарајућим поклопцем и потпуно сува. Требало би испразнити све водоводне инсталације у кућама у којима се не борави зими, због штете која може да настане смрзавањем воде у инсталацијама. То би требало урадити и са водом у цевима које воде до чесама, гаража, шупа… – напомињу овом предузећу.

Апел за заштиту птица

Птице спас траже на малим површинама незалеђене воде (Фото М. Галовић)

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије апеловало је на грађане и надлежне службе да ових дана помогну дивљим птицама.

– Екстремне хладноће посебно су опасне за мале птице певачице попут врабаца, зеба, стрнадица, сеница и дроздова, које тешко долазе до хране и због величине и најлакше угину. Њима грађани могу помоћи ако их нахране сунцокретом, ломљеним житарицама или јабукама, а током дана им понуде и свежу незалеђену воду – наводи се у саопштењу Друштва, објављеном на Танјугу.

Осим таласа у приобаљу, лед је у Земуну накратко оковао и јато лабудова, којима је овај део Дунава већ годинама дом.

– Ово није неуобичајена појава, када се температура нагло спусти испод нуле. Лед нажалост утиче и на здравље птица јер може да им оштети крвне судове у ножицама, због чега касније многе од њих и не могу да ходају – кажу у Фондацији за заштиту птица грабљивица.