Савест чешких политичара

Специјално за „Политику”

Праг, 23. марта – У „Хосподаржским новинама”, у рубрици „Погледи”, пре неки дан објављен је ауторски чланак бившег дипломате Томаша Евана у коме је, између осталог, написано: „Чешки министар спољних послова Шварценберг хоће да призна Косово пошто се покаже да је ’понашање косовских институција такво да за то могу мирне савести сносити одговорност’. На то је могуће рећи само једно: или се пан министар унапред одлучио да Косово не призна или има веома широку савест.”

Два дана касније сазнали смо нешто више о савести кнеза Шварценберга, и то опет преко „Хосподаржских новина”. Он је одмах по изласку из једне аустријске болнице, после операције срца, пожурио да надокнади закашњење и најавио у овом листу да ће Чешка ускоро признати Косово, највероватније до самита НАТО-а у Букурешту. „Радо бисмо то урадили до самита НАТО-а, али то није најважније...”, каже кнез који сам вероватно најбоље зна зашто би то радо учинио баш уочи самита, а не који дан после.

Опозиција, која није наклоњена признању Косова, а још мање журби у томе, тврди да влада одједном жури јер не жели да буде међу последњим (или последња) чланицама ЕУ које ће признати Косово (Словачка, Румунија, Грчка и Шпанија то готово извесно неће у догледно време учинити).  

У следећу среду Шварценберг ће поднети влади на разматрање материјал с предлогом да се призна Косово. Претпоставља се да ће бити усвојен. Вицепремијер Александар Вондра, задужен за европске послове, прецизирао је, такође у ХН, да тај извештај треба да „документује да су на Косову испуњени услови за које се тамошња влада обавезала да ће их испунити”. И он претпоставља да ће Чешка признати независност Косова до самита НАТО-а.

Вондра, како сазнају ХН, идуће недеље треба да путује за Београд, али не саопштава с којим циљем. Може се претпоставити да ће покушати да понешто око признања објасни Београду, вероватно и да покуша да ублажи одговор Београда. А можда га мало и гризе савест, за разлику од кнеза Шварценберга коме је савест мирна.  

У Београду је, међутим, био пре очекиван чешки председник Вацлав Клаус, који се после проглашење независности Косова више пута недвосмислено изјаснио против признавања. Он је крајем прошлог месеца, преко нове амбасадорке у Београду Хане Хубачкове, поручио да је „спреман да у скором року посети Србију, примајући позив који му је за посету Србији упутио јесенас приликом посете Чешкој председник Србије Борис Тадић.

Чини се да од ове посете неће бити ништа и да се од ње одустало, бар како пише овај озбиљни и одмерени лист. Може се претпоставити да ће Београд на чешко признање одговорити протестном нотом и повлачењем амбасадора из Прага, а исто би онда учинила и чешка влада са својим амбасадором у Београду. А са гледишта дипломатских правила, посета председника у време када Чешка нема у Србији амбасадора била би крајње неуобичајена.

А то је штета. Јер Клаус је још почетком 1996, као тадашњи чешки премијер, био први страни шеф владе или државе који је посетио Београд после укидања међународних санкција. Он је још деведесетих, за разлику од Шварценберга, као један од мало средњоевропских политичара, имао, и није га крио, објективан поглед према кризи у бившој Југославији – и у томе је и данас остао доследан. Његовој се савести верује и мора се веровати.