Savest čeških političara

Specijalno za „Politiku”

Prag, 23. marta – U „Hospodaržskim novinama”, u rubrici „Pogledi”, pre neki dan objavljen je autorski članak bivšeg diplomate Tomaša Evana u kome je, između ostalog, napisano: „Češki ministar spoljnih poslova Švarcenberg hoće da prizna Kosovo pošto se pokaže da je ’ponašanje kosovskih institucija takvo da za to mogu mirne savesti snositi odgovornost’. Na to je moguće reći samo jedno: ili se pan ministar unapred odlučio da Kosovo ne prizna ili ima veoma široku savest.”

Dva dana kasnije saznali smo nešto više o savesti kneza Švarcenberga, i to opet preko „Hospodaržskih novina”. On je odmah po izlasku iz jedne austrijske bolnice, posle operacije srca, požurio da nadoknadi zakašnjenje i najavio u ovom listu da će Češka uskoro priznati Kosovo, najverovatnije do samita NATO-a u Bukureštu. „Rado bismo to uradili do samita NATO-a, ali to nije najvažnije...”, kaže knez koji sam verovatno najbolje zna zašto bi to rado učinio baš uoči samita, a ne koji dan posle.

Opozicija, koja nije naklonjena priznanju Kosova, a još manje žurbi u tome, tvrdi da vlada odjednom žuri jer ne želi da bude među poslednjim (ili poslednja) članicama EU koje će priznati Kosovo (Slovačka, Rumunija, Grčka i Španija to gotovo izvesno neće u dogledno vreme učiniti).  

U sledeću sredu Švarcenberg će podneti vladi na razmatranje materijal s predlogom da se prizna Kosovo. Pretpostavlja se da će biti usvojen. Vicepremijer Aleksandar Vondra, zadužen za evropske poslove, precizirao je, takođe u HN, da taj izveštaj treba da „dokumentuje da su na Kosovu ispunjeni uslovi za koje se tamošnja vlada obavezala da će ih ispuniti”. I on pretpostavlja da će Češka priznati nezavisnost Kosova do samita NATO-a.

Vondra, kako saznaju HN, iduće nedelje treba da putuje za Beograd, ali ne saopštava s kojim ciljem. Može se pretpostaviti da će pokušati da ponešto oko priznanja objasni Beogradu, verovatno i da pokuša da ublaži odgovor Beograda. A možda ga malo i grize savest, za razliku od kneza Švarcenberga kome je savest mirna.  

U Beogradu je, međutim, bio pre očekivan češki predsednik Vaclav Klaus, koji se posle proglašenje nezavisnosti Kosova više puta nedvosmisleno izjasnio protiv priznavanja. On je krajem prošlog meseca, preko nove ambasadorke u Beogradu Hane Hubačkove, poručio da je „spreman da u skorom roku poseti Srbiju, primajući poziv koji mu je za posetu Srbiji uputio jesenas prilikom posete Češkoj predsednik Srbije Boris Tadić.

Čini se da od ove posete neće biti ništa i da se od nje odustalo, bar kako piše ovaj ozbiljni i odmereni list. Može se pretpostaviti da će Beograd na češko priznanje odgovoriti protestnom notom i povlačenjem ambasadora iz Praga, a isto bi onda učinila i češka vlada sa svojim ambasadorom u Beogradu. A sa gledišta diplomatskih pravila, poseta predsednika u vreme kada Češka nema u Srbiji ambasadora bila bi krajnje neuobičajena.

A to je šteta. Jer Klaus je još početkom 1996, kao tadašnji češki premijer, bio prvi strani šef vlade ili države koji je posetio Beograd posle ukidanja međunarodnih sankcija. On je još devedesetih, za razliku od Švarcenberga, kao jedan od malo srednjoevropskih političara, imao, i nije ga krio, objektivan pogled prema krizi u bivšoj Jugoslaviji – i u tome je i danas ostao dosledan. Njegovoj se savesti veruje i mora se verovati.