Полиција са посебним потребама

Власт која је желела да створи политичку полицију како би хапсила противнике и малу децу по улицама, упрпила се од саопштења неколико опозиционих странака, твитераша и насловнице једног медија, док је опозиција своје оптужбе о парамилитарним полицијским формацијама у најави заснивала на уредби коју је донела када је и сама била власт, пре десетак година.

Дакле, са оваквом влашћу и опозицијом морамо да се озбиљно забринемо за своју будућност!

Сваки поштени диктатор би сада слатко исмејао Вучићев аутократски режим, јер, гадна је та диктатура кад је премијеров најповерљивији човек и министар полиције повукао уредбу коју је потписао сам Вучић пред Нову годину, зато што му је засметала друштвена клима и хајка која представља власт као монструме.

Можда би Вучића и Стефановића требало подсетити да опозиција постоји како би сваку одлуку власти представила као нови доказ ауторитаризма и тиме придобила нове присталице.

Разуме се да су реаговали као да је власт оживела црвене беретке, а не стару уредбу, па су подигли степен приправности као да су реинкарниране беретке већ кренуле да врше ноћне рације по улицама.

Нарочито је трауматично када се у Срба помене оснивање било какве полицијске формације, иако она била помоћна, резервна, посебна, или томе слично, јер представља савршен маркетиншки полигон за стварање такозване негативне атмосфере у друштву.

Очито је да су вучићевци нарочито осетљиви на друштвене атмосферске прилике, те им се сваки критички или подругљив твит привиђа као хук 100.000 љутих демонстраната испред владе.

Опозиција може бити задовољна. Неке странке и такозвани ангажовани интелектуалци који су били у власти када је 2005. године донет закон којим се предвиђа постојање помоћне полиције ту реформу сада представљају као формалну основу за формирање регрутног центра будуће партијске полиције владајуће странке.

Сада је наступила занимљива ситуација. Уредба је укинута, а полицији недостаје људство. Али, ако се запосле нови људи – биће то аларм за опозицију да упозори на милитаризацију друштва.

Ако бројно стање у полицији остане исто, а повећају се безбедносни изазови, попут мигрантске кризе рецимо, власт ће бити оптужена да је неспособна да реши конфликте.

Тиме је и пропао скривени сан многих персона да коначно постану пандури, па макар и са посебним потребама.

Можда би компромисна идеја била да се незапослени клинци који су завршили полицијске школе прекомандују у страначке органе, управне одборе или у НВО, да преузму њихова службена кола, плате и донације, а да политичари свих дресова обуку чизме и као коалициона полиција народног јединства крену да чисте улице од криминалаца. Изненадили би се колико би познатих лица видели на супротној страни.