Сеча трске на залеђеном Лудашу

Суботица – На језеру Лудашу, поред Суботице, већ четврти дан траје сеча трске. Једино када се заледи водено огледало, а на овом језеру измерено је 20 центиметара леда, могуће је кренути у сечу трске. То је и биолошки и економски оправдан посао.

Радним данима на језеру је око шест до седам волонтера, припадника Удружења грађана за развој насеља Шупљак „Лудаш”, док је у прошлу суботу и двадесетак мештана Шупљака, насеља које лежи на самој обали језера, дошло да помогне.

– Од 2004. године, од када смо формирали удружење, када год се заледи језеро ми излазимо да посечемо трску. Ми овде живимо, и ми желимо да уредимо ово језеро и да помогнемо његовом оздрављењу – каже нам Габор Ковач који је на неки начин овде организатор посла. Он је грађевинац, а на челу удружења је Марта Шереш, биолог. Са предузећем „Палић Лудаш” имају склопљен договор о сечи трске, јер реч је о језеру које је заштићено природно добро и као станиште птица налази се на Рамсарској листи.

На јужном делу језера, где тренутно раде, управо се лако може видети колико је важно одржавати трску. Трска коју је прошле године секао власник викендице која излази на језеро је светла, висока, делује чисто и здраво, док већ неколико метара даље, трска која није сечена неколико година, има тамнију боју и знатно је нижа.

– Ова трска која се сваке године сече првокласна је и њу ћемо одмах продати мештанима који је обрађују, а долазе нам чак и купци из Белог Блата, јер је трска одличан грађевински, изолациони материјал. Ова која годинама није сечена слабог је квалитета, и за њу готово да нема добре примене. Због тога морамо да је спалимо, није добро што то чинимо овде на обали језера, али немамо други начин да је уклонимо – каже нам Ковач. Заиста, уз обалу је велики пламен који радници „хране” посеченом неквалитетном трском. Свесни су да ће с временом ветар развејати тај пепео и вратити га у језеро, што није добро, али за сада немају друго решење.

– Ми бисмо волели и да се што пре заврши експропријација земљишта око језера и стварање неопходне „тампон” или заштитне зоне око Лудаша, јер би нам то олакшало приступ око читавог језера, и значило би нам да са свим нивоима заштите успоставимо контакт у којем ће и они схватити наше практичне проблеме и помоћи нам у решавању – објашњава саговорник „Политике”.

Трска се сече малом косачицом која је у власништву месне заједнице. Косачицу води Јожеф Кенез, а одсечене снопове вилама прихвата Антун Чикош.

– Није ово лак посао, али некада се ручно косило, и ову трску овде стотинама година секли су и наши преци – каже Чикош.

Нарамке трске прихватају Роберт Нађ, Роберт Иванков и Ђула Вереб, стављају у обруче-калупе, како би сваки сноп био исте дебљине, везују их жицом, и трска је спремна за купца.

– Сноп трске продајемо по цени од један до један и по евро, до сада смо направили око 500 снопова, а рачунамо да до краја сече трске направимо од хиљаду до хиљаду и по снопова – прича Чикош.

Габор Ковач нам објашњава да тако прикупљени новац улажу назад у развој села.

– Из тог новца опремамо школу, јер нам је важно да овде имамо одељења до четвртог разреда, улажемо у месну заједницу, сами набављамо гориво за рад косачице, а одвојимо понешто и за надокнаду људима који по овој зими раде свакодневно на језеру од 8 до 14 часова – каже Ковач.

Уз Лудаш је неколико викендица, али, каже, ретки су власници који показују спремност да испред својих кућа, на језеру, посеку трску, иако је познато да је трска одличан природни филтер и да помаже води да се избори са разним загађивачима. Ипак, волонтери и чланови удружења очекују да ће до краја кампање посећи трску са око 1,5 хектара површине, али, кажу, било је година и када су успели да покосе и до пет хектара.