Seča trske na zaleđenom Ludašu

Subotica – Na jezeru Ludašu, pored Subotice, već četvrti dan traje seča trske. Jedino kada se zaledi vodeno ogledalo, a na ovom jezeru izmereno je 20 centimetara leda, moguće je krenuti u seču trske. To je i biološki i ekonomski opravdan posao.

Radnim danima na jezeru je oko šest do sedam volontera, pripadnika Udruženja građana za razvoj naselja Šupljak „Ludaš”, dok je u prošlu subotu i dvadesetak meštana Šupljaka, naselja koje leži na samoj obali jezera, došlo da pomogne.

– Od 2004. godine, od kada smo formirali udruženje, kada god se zaledi jezero mi izlazimo da posečemo trsku. Mi ovde živimo, i mi želimo da uredimo ovo jezero i da pomognemo njegovom ozdravljenju – kaže nam Gabor Kovač koji je na neki način ovde organizator posla. On je građevinac, a na čelu udruženja je Marta Šereš, biolog. Sa preduzećem „Palić Ludaš” imaju sklopljen dogovor o seči trske, jer reč je o jezeru koje je zaštićeno prirodno dobro i kao stanište ptica nalazi se na Ramsarskoj listi.

Na južnom delu jezera, gde trenutno rade, upravo se lako može videti koliko je važno održavati trsku. Trska koju je prošle godine sekao vlasnik vikendice koja izlazi na jezero je svetla, visoka, deluje čisto i zdravo, dok već nekoliko metara dalje, trska koja nije sečena nekoliko godina, ima tamniju boju i znatno je niža.

– Ova trska koja se svake godine seče prvoklasna je i nju ćemo odmah prodati meštanima koji je obrađuju, a dolaze nam čak i kupci iz Belog Blata, jer je trska odličan građevinski, izolacioni materijal. Ova koja godinama nije sečena slabog je kvaliteta, i za nju gotovo da nema dobre primene. Zbog toga moramo da je spalimo, nije dobro što to činimo ovde na obali jezera, ali nemamo drugi način da je uklonimo – kaže nam Kovač. Zaista, uz obalu je veliki plamen koji radnici „hrane” posečenom nekvalitetnom trskom. Svesni su da će s vremenom vetar razvejati taj pepeo i vratiti ga u jezero, što nije dobro, ali za sada nemaju drugo rešenje.

– Mi bismo voleli i da se što pre završi eksproprijacija zemljišta oko jezera i stvaranje neophodne „tampon” ili zaštitne zone oko Ludaša, jer bi nam to olakšalo pristup oko čitavog jezera, i značilo bi nam da sa svim nivoima zaštite uspostavimo kontakt u kojem će i oni shvatiti naše praktične probleme i pomoći nam u rešavanju – objašnjava sagovornik „Politike”.

Trska se seče malom kosačicom koja je u vlasništvu mesne zajednice. Kosačicu vodi Jožef Kenez, a odsečene snopove vilama prihvata Antun Čikoš.

– Nije ovo lak posao, ali nekada se ručno kosilo, i ovu trsku ovde stotinama godina sekli su i naši preci – kaže Čikoš.

Naramke trske prihvataju Robert Nađ, Robert Ivankov i Đula Vereb, stavljaju u obruče-kalupe, kako bi svaki snop bio iste debljine, vezuju ih žicom, i trska je spremna za kupca.

– Snop trske prodajemo po ceni od jedan do jedan i po evro, do sada smo napravili oko 500 snopova, a računamo da do kraja seče trske napravimo od hiljadu do hiljadu i po snopova – priča Čikoš.

Gabor Kovač nam objašnjava da tako prikupljeni novac ulažu nazad u razvoj sela.

– Iz tog novca opremamo školu, jer nam je važno da ovde imamo odeljenja do četvrtog razreda, ulažemo u mesnu zajednicu, sami nabavljamo gorivo za rad kosačice, a odvojimo ponešto i za nadoknadu ljudima koji po ovoj zimi rade svakodnevno na jezeru od 8 do 14 časova – kaže Kovač.

Uz Ludaš je nekoliko vikendica, ali, kaže, retki su vlasnici koji pokazuju spremnost da ispred svojih kuća, na jezeru, poseku trsku, iako je poznato da je trska odličan prirodni filter i da pomaže vodi da se izbori sa raznim zagađivačima. Ipak, volonteri i članovi udruženja očekuju da će do kraja kampanje poseći trsku sa oko 1,5 hektara površine, ali, kažu, bilo je godina i kada su uspeli da pokose i do pet hektara.