Челична бака победила хладноћу

Бујановац – Без грејања, у својој усамљеној кућици дубоко у недрима планине Козјак, пет километара од најближе куће у селу Делиновица према македонској граници, тако близу, а тако далеко од манастира Светог оца Прохора Пчињског, (про)живела је и ове сурово хладне дане 85-годишња бака Станика Стојилковић. И преживела их. Дочекала је своје спасиоце. Више није сама. Сада се зна да постоји, да је ту!

До челичне баке Станике пробили су се: Саша Арсић, струковни техничар ургентне медицине, главни техничар у бујановачкој Хитној помоћи, ловочувари бујановачког Ловачког удружења „Голуб” Никола Вељковић и Светислав Станковић. Пре њих, синоћ, до баке су отишли, пробијајући рукама и ногама снежне наносе Новица и Горан Настасијевић из Јабланице, који су потврдили да је бака ту, да је нико до сада није посетио.

А бака Станика је живела ту, у својој кућици, у овим хладним данима, а да нико ко је познаје није то претпостављао. Мислили су људи из њеног ширег окружења да је, као што је то било ранијих година, са почетком хладних дана отишла код својих и да ће се вратити на пролеће. Зар већа потврда за тако нешто није оџак из кога није излазио дим.

Међутим, бака Станика је остала. Сама, као што је и проживела већи део живота. Сазнајемо да јој син живи у Македонији, да је озбиљно болестан и непокретан, да јој је ћерка негде изван Србије, што ће рећи – није имала код кога да оде! А и да неко дође код ње. Отуд и њена неизмерна срећа када је угледала горе храбре људе који су јој донели оно најпотребније: храну, воду, обезбедили огрев...

Наравно, прво су заложили ватру. – Невероватно је како је бака Станика издржала ове ледене дане у оваквим условима. Без грејања, умотана у више ћебади. На шпорету је био тигањ, у њему лед. Да се отопи, да попије гутљај воде – тако ми је одговорила када сам је питао шта ће тигањ на хладном шпорету, преноси нам Арсић, не скривајући дивљење према храброј старици.

Као неко ко припада „белим мантилима” проверио је опште здравствено стање старице и, како каже – онолико колико је у домену његовог знања, констатовао је да је бака Станика – супербака. Притисак јој је био у границама нормале. Нормално је разговарала са њима. Предложили су јој да је евакуишу из кућице, да је одведу до манастира, али је она одбила. Добро је. Биће јој још боље. Сада када се зна да је бака ту, нема више зиме за њу, сада ће се је сви сетити. И доћи, истиче Арсић, иначе општински већник и председник МЗ Кленике, који је игром случаја сазнао да у усамљеној кућици живи једна старица.

Бујановчанин Никола Вељковић, ловочувар, који је био део екипе која је посетила баку Станику каже да овако нешто у животу није видео. – Невероватан, готово нестваран призор. Усамљена кућица, унутра усамљена бака, хладноћа се увлачи у кости, а бака расположена за разговор. Око куће трагови дивљачи на снегу. И за њих смо имали „поклоне”. Донели смо и њима храну. Мало сена. Мокри смо до голе коже, „лада нива” нас је возила докле се могло, велики део кроз снег и лед морали смо пешице. Али, не жалимо се. Лепо је помоћи. Мислим да смо учинили велику ствар. Хвала и председнику ЛУ „Голуб” Ненаду Костићу који нас је без поговора подржао у реализацији овог подухвата у који нас је комплетно „увукао” Саша Арсић, коме скидам капу. Свака њему част. Има срце велико као Козјак – истиче Вељковић.

Сви хумани и храбри људи добре воље имају велико срце, додајемо.