Сизифовска дипломатија

Светске дипломате покушаће данас у Паризу да оживе израелско-палестински мировни процес и подрже решење деценијског сукоба по принципу две државе, али одсуство Израела унапред њиховом напору даје сизифовску димензију.

Обезбеђујући тријумф скептицизма, премијер Бенјамин Нетанијаху одбио је да дође, а репрезентативну међународну конференцију окарактерисао је као „палестинску заверу под покровитељством Француске”.

Париски скуп је наставак сличног одржаног јуна прошле године када је председник Франсоа Оланд покренуо мировну иницијативу која Израел и Палестинце позива да обнове мировни дијалог прекинут последњи пут 2014, и да својом политиком и акцијама потврде искрену посвећеност концепту две државе који би водио рачуна о безбедносним потребама Израела и права Палестинаца на државу и суверенитет.

Данашња конференција окупља министре иностраних послова и дипломате 70 земаља и међународних организација попут УН или ЕУ, и потврда је растућег уверења да конфликт захтева веће ангажовање светских и регионалних сила.

Оланд је Нетанијахуу и палестинском председнику Махмуду Абасу понудио да се састану дан после скупа, што је био одговор на жељу израелског премијера да се сретне са Абасом, али је Израелац због међународног карактера одбио трипартитни сусрет, а Оландову међународну иницијативу одбацио као „политички покушај уништавања било какве шансе за мир”.

Према првом нацрту завршног документа, израелски премијер и палестински председник – који је у Паризу – позивају се да јавно потврде своју оданост мировном концепту две државе и да из свог окружења уклоне оне који му се противе. Ова референца односи се на израелског министра Нафталија Бенета и неке функционере палестинске власти и покрета Фатах.

Актери се позивају на уздржавање од било каквих унилатералних корака који би угрозили завршне преговоре о коначном статусу.

Амерички државни секретар Џон Кери, који је у Паризу, недавно је упозорио да је решење по принципу две државе „у озбиљној опасности” и да Израел „никада неће имати истински мир” са Арапима уколико не прихвати споразум о формирању независне палестинске државе.

Нетанијаху, који упорно инсистира на директним преговорима са Палестинцима а све чини да их не буде, Керија је тада, као и Оланда сада, оптужио да су „склони” Палестинцима. Што је више изолован од света, израелски премијер показује виши степен борбености против онога што назива „додатним јачањем антиизраелских позиција”. Понавља да Израелу није потребно да му страни лидери држе лекције.

Кери је неуобичајено отворено испољио фрустрацију ставовима десничарске израелске владе и јасно рекао да изградња јеврејских насеља на територијама окупираним у рату 1967. директно угрожава мировни процес.

Једини палестински услов за наставак дијалога јесте да Израел одустане од колонизације, а осуда такве израелске политике садржана је и у недавној резолуцију Савета безбедности УН која је прихваћена пошто су САД одустале од раније праксе стављања вета.

Очекује се да учесници конференције понове да не признају промене граница настале после 4. јуна 1967, укључујући Јерусалим – сем корекција око којих се две стране договоре – и да се обавежу да ће правити разлику између територија Државе Израел и јеврејских насеља на окупираним територијама.

Израел и Палестинци позивају се да размотре разне предлоге међународне заједнице који би помогли миру: предлог ЕУ да обема странама додели „статус привилегованог партнерства” и охрабри инвестиције приватног сектора. Конкретну подршку Палестинцима да изграде државне институције. Сазивање форума израелских и палестинских организација цивилног друштва како би се на обе стране обновила јавна дебата о концепту две државе.

Као и у случају резолуције УН, Нетанијаху истиче да га било какви закључци из Париза не обавезују. „То је реликт прошлости. То је последњи покушај да се сачува прошлост пре него што крене будућност.”

Нетанијаху је међутим свакако забринут уколико завршни коминике париске конференције прихвате Савет министара спољних послова ЕУ и шефови дипломатија квартета – САД, Русија, УН и ЕУ – што би могло да води ка новој резолуција Савета безбедности када у уторак буде разматрала израелско-палестинско питање.

Уз неизвесности око тога колико ће Израелу наклоњена администрација Доналда Трампа уопште бити заинтересована за обнову мировног процеса, Француска је покушала. Али, и њен председник је свестан ограничења: „Реалиста сам у погледу тога шта ова конференција може да оствари. Мир само могу да донесу Израелци и Палестинци, нико више. Само билатералну преговори могу да успеју.”

Немоћна да оствари значајнији продор, париска конференција остаће у календару забележена као још један покушај да се израелско-палестински конфликт не уклони са међународне агенде. Што и није успех имајући у виду да се на њој налази још од 1948. године.