Sizifovska diplomatija

Svetske diplomate pokušaće danas u Parizu da ožive izraelsko-palestinski mirovni proces i podrže rešenje decenijskog sukoba po principu dve države, ali odsustvo Izraela unapred njihovom naporu daje sizifovsku dimenziju.

Obezbeđujući trijumf skepticizma, premijer Benjamin Netanijahu odbio je da dođe, a reprezentativnu međunarodnu konferenciju okarakterisao je kao „palestinsku zaveru pod pokroviteljstvom Francuske”.

Pariski skup je nastavak sličnog održanog juna prošle godine kada je predsednik Fransoa Oland pokrenuo mirovnu inicijativu koja Izrael i Palestince poziva da obnove mirovni dijalog prekinut poslednji put 2014, i da svojom politikom i akcijama potvrde iskrenu posvećenost konceptu dve države koji bi vodio računa o bezbednosnim potrebama Izraela i prava Palestinaca na državu i suverenitet.

Današnja konferencija okuplja ministre inostranih poslova i diplomate 70 zemalja i međunarodnih organizacija poput UN ili EU, i potvrda je rastućeg uverenja da konflikt zahteva veće angažovanje svetskih i regionalnih sila.

Oland je Netanijahuu i palestinskom predsedniku Mahmudu Abasu ponudio da se sastanu dan posle skupa, što je bio odgovor na želju izraelskog premijera da se sretne sa Abasom, ali je Izraelac zbog međunarodnog karaktera odbio tripartitni susret, a Olandovu međunarodnu inicijativu odbacio kao „politički pokušaj uništavanja bilo kakve šanse za mir”.

Prema prvom nacrtu završnog dokumenta, izraelski premijer i palestinski predsednik – koji je u Parizu – pozivaju se da javno potvrde svoju odanost mirovnom konceptu dve države i da iz svog okruženja uklone one koji mu se protive. Ova referenca odnosi se na izraelskog ministra Naftalija Beneta i neke funkcionere palestinske vlasti i pokreta Fatah.

Akteri se pozivaju na uzdržavanje od bilo kakvih unilateralnih koraka koji bi ugrozili završne pregovore o konačnom statusu.

Američki državni sekretar Džon Keri, koji je u Parizu, nedavno je upozorio da je rešenje po principu dve države „u ozbiljnoj opasnosti” i da Izrael „nikada neće imati istinski mir” sa Arapima ukoliko ne prihvati sporazum o formiranju nezavisne palestinske države.

Netanijahu, koji uporno insistira na direktnim pregovorima sa Palestincima a sve čini da ih ne bude, Kerija je tada, kao i Olanda sada, optužio da su „skloni” Palestincima. Što je više izolovan od sveta, izraelski premijer pokazuje viši stepen borbenosti protiv onoga što naziva „dodatnim jačanjem antiizraelskih pozicija”. Ponavlja da Izraelu nije potrebno da mu strani lideri drže lekcije.

Keri je neuobičajeno otvoreno ispoljio frustraciju stavovima desničarske izraelske vlade i jasno rekao da izgradnja jevrejskih naselja na teritorijama okupiranim u ratu 1967. direktno ugrožava mirovni proces.

Jedini palestinski uslov za nastavak dijaloga jeste da Izrael odustane od kolonizacije, a osuda takve izraelske politike sadržana je i u nedavnoj rezoluciju Saveta bezbednosti UN koja je prihvaćena pošto su SAD odustale od ranije prakse stavljanja veta.

Očekuje se da učesnici konferencije ponove da ne priznaju promene granica nastale posle 4. juna 1967, uključujući Jerusalim – sem korekcija oko kojih se dve strane dogovore – i da se obavežu da će praviti razliku između teritorija Države Izrael i jevrejskih naselja na okupiranim teritorijama.

Izrael i Palestinci pozivaju se da razmotre razne predloge međunarodne zajednice koji bi pomogli miru: predlog EU da obema stranama dodeli „status privilegovanog partnerstva” i ohrabri investicije privatnog sektora. Konkretnu podršku Palestincima da izgrade državne institucije. Sazivanje foruma izraelskih i palestinskih organizacija civilnog društva kako bi se na obe strane obnovila javna debata o konceptu dve države.

Kao i u slučaju rezolucije UN, Netanijahu ističe da ga bilo kakvi zaključci iz Pariza ne obavezuju. „To je relikt prošlosti. To je poslednji pokušaj da se sačuva prošlost pre nego što krene budućnost.”

Netanijahu je međutim svakako zabrinut ukoliko završni kominike pariske konferencije prihvate Savet ministara spoljnih poslova EU i šefovi diplomatija kvarteta – SAD, Rusija, UN i EU – što bi moglo da vodi ka novoj rezolucija Saveta bezbednosti kada u utorak bude razmatrala izraelsko-palestinsko pitanje.

Uz neizvesnosti oko toga koliko će Izraelu naklonjena administracija Donalda Trampa uopšte biti zainteresovana za obnovu mirovnog procesa, Francuska je pokušala. Ali, i njen predsednik je svestan ograničenja: „Realista sam u pogledu toga šta ova konferencija može da ostvari. Mir samo mogu da donesu Izraelci i Palestinci, niko više. Samo bilateralnu pregovori mogu da uspeju.”

Nemoćna da ostvari značajniji prodor, pariska konferencija ostaće u kalendaru zabeležena kao još jedan pokušaj da se izraelsko-palestinski konflikt ne ukloni sa međunarodne agende. Što i nije uspeh imajući u vidu da se na njoj nalazi još od 1948. godine.