Динар више фалсификују од евра

Илегалне штампарије новца не мирују. У Србији је у прошлој години откривено укупно 6.171 фалсификована новчаница, или за 8,9 одсто више него 2015, када је откривено 5.667 комада тих новчаница, саопштавају из Народне банке Србије (НБС).

Фалсификаторима је очигледно „блискије” да лажирају домаћи новац, јер је укупна вредност откривених фалсификованих домаћих новчаница била око 9,133 милиона динара, што је повећање од 18,9 одсто у односу на претходну годину када је откривено тих новчаница у вредности од око 7,68 милиона динара.

У НБС кажу да је међу откривеним фалсификатима највише апоена од 2.000, 1.000 и 500 динара и оне чине 95,4 одсто фалсификата новчаница готовог новца. Фалш новчаница уопште и нема у апоенима од 10 и 20 динара.

Међу лажним страним новцем предњачи управо европска валута, и то апоени од 100 евра. Према подацима НБС прошле године откривено је и 2.095 фалсификата новчаница страног новца, или за 19 одсто мање него у 2015. када је откривено 2.587 комада тих новчаница.

Највише је било фалсификованих новчаница у еврима, 1.971 или за 45,2 одсто више него 2015. године, и то највише у апоенима од 100 евра којих је откривено 1.023 комада, или четири пута више него у 2015.

Фалсификованих америчких долара је прошле године откривено 111 комада, што је 11 пута мање него 2015.

Фалсификовани новац мора да се преда било којој банци или у МУП-у, јер пуштање такве новчанице у оптицај представља кривично дело које се гони по службеној дужности.

– Уколико грађанин сумња да је новчаница оштећена или фалсификована, никако не треба да прими такву новчаницу зато што после пријема и одласка са лица места тешко може доказати да је неку конкретну новчаницу примио баш на том месту и баш од те особе – наводе у НБС.

Најбоље је да се сумњива новчаница уопште не прими. У случају да накнадно, по напуштању места добијања новчанице, грађанин дође до сазнања или сумње да је примио фалсификовану новчаницу дужан је да такву новчаницу преда било којој банци или организационој јединици МУП-а.

По предаји новчанице грађанин ће добити потврду о привременом одузимању. Новчаница се шаље Народној банци на експертизу, а о резултату експертизе грађанин ће бити обавештен од банке или МУП-а у зависности од тога коме је новчаницу предао.

– У случају да се експертизом констатује фалсификат, НБС задржава новчаницу без накнаде – објашњавају у централној банци. Евентуалну надокнаду штете грађанин може тражити од особе од које је новчаницу добио, али за успех таквог захтева потребни су докази.

У случају да се експертизом утврди да је новчаница оригинална, грађанин ће добити свој новац назад.

У борби против фалсификовања новца НБС сарађује са МУП-ом, правосудним органима, банкама и овлашћеним мењачима.  Ова сарадња састоји се у достављању извештаја о резултатима експертизе новца примљеног под сумњом да је фалсификован, обављању експертиза по захтеву МУП-а, затим у обучавању запослених у МУП-у, банкама и мењачницама за препознавање фалсификата новца, вештачењу фалсификата пред судовима у кривичним поступцима и објављивању заштитних елемената динарских новчаница на сајту НБС.

Поред тога, МУП, банке и овлашћени мењачи имају могућност да на сајту НБС, у „Прегледу новчаница страног новца”, који садржи информације о новчаницама које су у оптицају и онима које су повучене из оптицаја (са роковима замене), сазнају информације о појави нових типова фалсификата као и описима заштитних елемената на новчаницама.

НБС остварује и међународну сарадњу у борби против фалсификовања новца са Европском централном банком, централним банкама земаља из окружења, као и централним банкама земаља Европске монетарне уније. Представници НБС, у циљу размене информација и искустава, редовно учествују на семинарима у организацији Европске комисије, ЕЦБ и земаља чланица ЕМУ из ове области.