Копаоник ближи иностраним него домаћим туристима

Копаоник – Пуни копаонички хотели и виле, као и гужве на ски-стазама почетком ове зимске туристичке сезоне, добар су знак за хотелијере у нашем најпознатијем скијалишту. Било је у том периоду за 20 одсто више гостију него у децембру 2015. године, а на стазама се у једном дану скијало чак око 7.000 скијаша. Касније су изузетно ниске температуре и за ову планину од 2.017 метара надморске висине утицале на смањење посете. Ипак, најпознатији хотели и виле на Копаонику већ су резервисани до марта, па се рачуна на повољне временске прилике и продају аранжмана током продужетка сезоне скијања, рецимо, бар до Ускрса.

– Посебно истичем и податак да је у децембру у нашим објектима, капацитета 1.400 лежајева, било више иностраних него домаћих гостију. Рече је понајвише о Румунима, Русима, Грцима, Македонцима... – каже Никола Аврам, директор „МК маунтин ризорта”.

Овај менаџер у туризму и хотелијерству, с америчким искуством и образовањем, дошао је на Копаоник пре седам година и често нам је говорио да ово скијалиште мора постати европско, европског ранга и у угоститељству и скијању. Зато га питамо да ли је то коначно постало.

– Близу је, а далеко је од скијашких центара у окружењу, попут Банског, Боровца... Јесте понешто можда овде и скупље, али Копаоник пружа далеко више. Потребно је још нових, дужих ски-стаза и знатно јачи маркетинг – истиче Аврам.

На Копаонику је у званичној понуди око две стотине објеката за смештај. Поред оних у самом центру, ту су хотели, виле и апартмани у такозваном Викенд-насељу и Брзећу. Зато се и цене смештаја крећу од пет евра дневно по кревету, до педесет у близини скијалишта. Или, од 500 евра за шестодневни најам двокреветног апартмана, до 1.400 евра дневно у посебним апартманима, званим председнички, у познатом хотелу „Гранд”.

Док се смештај, услед јаке конкуренције, може наћи сходно сопственом џепу, цене хране и пића у копаоничким ресторанима и кафићима, како онима поред стаза, тако и онима где је буран ноћни живот, крећу се од 200 динара за чај и кафу и 250 до 300 динара за врућу ракију или пиво. Најмање 500 динара кошта порција роштиља и, кад се све срачуна, то је бар стотину евра дневног трошка за четворочлану породицу.

Ваља додати и издатке за ски-пас, односно карту за коришћење жичара, чија цена зависи од периода скијашке сезоне и категорије скијаша, па шестодневна за одрасле кошта од 13.370 до 14.830 динара, а једнодневна од 3.000 до 3.550. Још ако желите да се, како то скијаши почетници обично раде, тип-топ припремите, што се опреме тиче – да набавите скије или борд, ски-ципеле, штапове, панталоне, јакну, рукавице, наочаре, кацигу... потребно вам је скоро хиљаду евра. Утеха је што се све то може изнајмити, уз знатно мањи трошак јер, како од момака у сервису „Гала спорт” на Копаонику дознајемо, та услуга дневно кошта хиљаду динара или 4.700 динара за шест дана.

Скијање је, дакле, прилично скупа разонода. Уистину, Копаоник одавно није место „синдикалног” одмора и зато је домаћим туристима ово скијалиште све даље, али ближе иностраним. Тежња је, међутим, и да се привуку странци из богатих европских земаља, али не они који би овде уживали за 25 евра дневно, као пре неколико година, већ они знатно пунијег џепа и већих потрошачких склоности. Зато ће се, према плановима развоја копаоничког скијалишта и тог новог корака ка зимском центру европског ранга, наредних година градити нове жичаре и просецати нове, знатно дуже стазе. „Скијалишта Србије” већ припремају техничку документацију за нову стазу на падини Гвоздац, затим на локацији „Марине воде”, онда за изградњу пасареле на Јарму, како скијаше не би ометао постојећи магистрални пут, па изградњу расвете на још неколико стаза за ноћно скијање, попут садашњег „Малог језера”...

Ски-центар се на овој планини последњих година развијао брзо, али плански, па је скијалиште од 35 стаза сада покривено модерним жичарама и ски-лифтовима, којих има 24, а чији је укупни капацитет 35.000 скијаша у једном сату. Од пре неколико година на више од 90 одсто скијалишта налази се опрема за вештачку производњу снега, па је, пошто је тај део планине понекад и дуже од 150 дана под снегом, продужена и зимска туристичка сезона.

Копаоник је тако „произвођач” снега, али и профита. Ове године поменути систем изазвао је „падавине” од око 800.000 кубика снега, а систем за контролу ски-карата у прошлој години је избројао више од пет милиона скијашких вожњи, па су у „Скијалиштима Србије” пребројали око осамсто милиона динара укупног промета.