Од горке воде до слатког греха

Црна се сматра најздравијом, швајцарска најцењенијом, највише јој се обрадују деца, радо је поклањамо вољенима, најукусније посластице не могу се замислити без ње, за многе је слатки грех...

Заслуге за њено постојање припадају древним индијанским народима Мајама и Астецима, чија је цивилизација нестала, али чоколада је, на радост огромне армије љубитеља, преживела векове.

Осврт на тај дугачки период пружа књига „Кратка историја чоколаде”, Иване Васиљевић и Ђоке Маљеновића, нови наслов београдског издавача „Архипелаг”.

Аутори су стручњаци са дугогодишњим искуством у кондиторској индустрији, не само у производњи, него и у научноистраживачком раду.

– После три деценије рада као хемичар и доктор технологије, овом књигом заокружујем свој радни век. Осим тога, током свих тих година посећивала сам бројне сајмове и конгресе и нисам на њима имала прилику да видим тако специфичну књигу у којој је на популаран начин приказана историја чоколаде – каже Васиљевићева објашњавајући потребу за радом на једном оваквом издању.

Садржај је подељен у три целине: кратка историја производа, затим преглед најпознатијих чоколатерија и брендова чоколаде у европским земљама, док је трећи део посвећен чоколади у Србији.

Пролазећи кроз неколико хиљада година, аутори информишу читаоца о томе како је настала чоколада, како је стигла у Европу, као и о томе како се с временом мењала технологија производње да би се дошло до оног облика и мноштва неодољивих укуса које данас имамо у понуди.

За посластицу од какаовог зрна заслужне су Маје и Астеци који су је конзумирали као пиће, без додатка шећера (на локалном језику звало се „горка вода”). Због тога и не чуди што се морепловцу Кристифору Колумбу тај укус није допао, па га није ни донео у Европу.

– У данашњем Хондурасу пронађена је ваза са остацима тамне органске масе за коју је утврђено да је највероватније првобитни какао напитак, што указује да је чоколада заправо старија него што се сматрало, односно да њени почеци датирају из периода 1.500 година пре нове ере – објашњава наша саговорница.

Заслуге за долазак чоколаде на Стари континент, у првој половини 16. века, припадају шпанском освајачу Ернану Кортесу, али је низ година након тога напитак био привилегија богатих племића, и то само у посебним приликама. С временом се припрема овог напитка ширила из Шпаније даље по Европи. На тло Србије стигао је пред сам крај 17. века преко аустријског војсковође Еугена Савојског, чија се војска уочи битке код Сенте окрепљивала чоколадним напитком.

За годину почетка индустријске производње чоколаде у данашњем чврстом облику узима се 1778. када је усавршена хидраулична машина за прераду какаовог зрна.

– Данашња производња чоколаде је спој уметности и науке. Готово да је немогуће рећи за неку чоколаду да је боља или лошија од друге, све је ствар укуса. Можда изгледа незамисливо чоколада са додатком морске соли или љуте папричице, али има и оних којима се то свиђа – напомиње Ивана Васиљевић.