Тереза Меј: Напустићемо јединствено тржиште

После говора британске премијерке Терезе Меј којим је први пут јасно, а неки би пре рекли мало јасније, рекла шта је њен циљ у преговорима с Бриселом о напуштању Европске уније, сигурна је само једна ствар, да ће Велика Британија напустити јединствено европско тржиште. Поновила је, заправо, речи шефова из Брисела који су у јулу, када је Мејова преузела кормило од Дејвида Камерона, рекли да ће Британци морати да напусте ово тржиште ако желе да контролишу миграције. Премијеркин говор је, стога, више месецима ишчекивано признање да Лондон неће успети да издејствује оно чему су се надали – контролу граница и приступ европском тржишту. После овог говора требало је да буде јасно, једном засвагда, шта премијеркина реченица „брегзит значи брегзит” заправо значи. Ипак, донео је извесне јасноће ако се узме у обзир да је она досадашњом тактиком у јавности оптуживана за оклевање, одлагање, безвизионарство и неспособност да доноси одлуке.

Мејова је први пут поручила да ће Британија напустити јединствено европско тржиште када изађе из уније и тако окончала спекулације да Лондон покушава да издејствује „меки брегзит” којим би једном ногом стајали на једној, а другом на другој страни Ламанша. Премијерка је, штавише, прецизирала и да неће тражити придружено или делимично чланство у блоку већ ће сковати „ново и равноправно партнерство” с унијом.

Ово суштинско признање никога није изненадило. Мејова је, уосталом, од октобарске партијске конференције понављала да су њена два приоритета да контролише имиграцију из европске заједнице и да земљу повуче из надлежности Европског суда правде.

Осим што јој свет аплаудира јер је напокон изашла и рекла оно што се месецима чекало, капу јој скидају и на, могло би се рећи, више визионарском говору.

Након што је глорификовала историју земље, премијерка је главним приоритетима навела „истински глобалну земљу” која ће гледати напоље више него икада пре и која ће бити најбољи пријатељ и комшија с осталих 27 чланица Европске уније. Подвукавши, пак, да није за то да задрже комадиће бившег чланства, Мејова је нагласила да иступањем из уније Британци нису дигли глас против европских вредности, нити желе да се окрену ка унутра јер је Британија „дубоко интернационална”.

„Ми смо једна од најмултикултуралнијих држава у Европи”, преноси Би-Би-Си њене речи.

С друге стране је, опет, послала поруку унији рекавши да им је „брегзит” лекција.

„Велика снага континента је разноликост. Постоје два начина да се ЕУ носи с тим – или ће их елиминисати или ће их поштовати”, закључила је премијерка и додала да је Лондон можда важио за чудног члана, за шта је деломично одговорна нефлексибилност и ригидност уније.

„Преговарање Дејвида Камерона било је последњи храбри покушај да се ЕУ реформише изнутра. Али али није успео”, закључила је његова наследница.

Наводећи да је народ гласао за промене отворених очију верујући да нови пут води ка бољој будућности њихових потомака, те да је посао ове владе да им то омогући, Мејова је пожелела да их „брегзит” одведе до „праведније Британије”. Да из процеса који следи изађу јачи, праведнији, јединственији, да буду просперитетна и толерантна земља – магнет за међународне таленте и дом пионирима и иноваторима који ће обликовати свет. Земља која излази у свет да гради односе са старим пријатељима и новим савезницима. Такође је поделила искуство стечено у време када је била министар унутрашњих послова, које јој каже да не може да контролише имиграцију док дозвољава слободно путовање из ЕУ.

С друге стране, ипак, Мејова жели да добије бесцарински приступ европском тржишту. У овом делу је била нејаснија јер је рекла да жели царински споразум с унијом, што би могло да значи делимично чланство у царинској унији или потпуно нови споразум.

Ипак, када је завршила било је јасно да ће 52 одсто грађана који су 23. јуна подржали коловође „брегзита” бити задовољни. Али шта је с осталима, с великим компанијама, банкама, опозицијом?

Управо је либерално-демократски лидер Тим Фарон сугерисао да је говор конципиран тако да умири евроскептике који су већ почели да сумњају у способност и постојање плана нове владе.

Премијерка је упознала јавност и с тим да би могли наставити с исплатама Европској унији, али само малих износа у замену за приступ одређеним програмима. Поновила је да ће важан део нових односа бити најбољи могући приступ јединственом тржишту с реципрочним основама, с тим што напуштањем тржишта земља неће морати да унији доприноси великим сумама.

Док је европска штампа, попут италијанске „Републике”, закључила да је премијерка заправо одабрала „тврди брегзит”, она је предложила и флексибилан прелазни споразум који неће трајати унедоглед, већ ће омогућити имплементацију различитих аспеката „брегзита”, што је, каже, у интересу обе стране.

Ако је судити по писању западне, првенствено немачке и француске штампе, британска премијерка је јавности дала тренутак истине, ставила је политику пре економије, ризиковала је конфронтацију с Бриселом и разочарала многе слушаоце. Рекло би се да је, у суштини, пратила стару политику „конструктивне двосмислености”.

Када ће Лондон заправо напустити Брисел

Да би Британија напустила ЕУ мора да активира члан 50 Лисабонског споразума који даје странама две године да се разиђу, иако нико не зна како ће то у пракси изгледати и колико ће трајати јер се Острво прво разводи. Британска премијерка ће поменути члан покренути до краја марта, од када ће, неки тврде, проћи шест година до коначног разлаза. Преговоре ће водити конзервативни посланик Дејвид Дејвис, затим Лајам Фокс, министар међународне трговине, и Борис Џонсон, министар спољних послова. Ова три брегзиташа имаће централну улогу у преговорима с Бриселом. О условима изласка Британије мораће да се договори 27 националних парламената, што је процес који може трајати годинама. Док је чланица Лондон ће наставити да се придржава споразума и закона уније, али неће учествовати у процесу доношења одлука.

Штајнмајеру „мало више јасније” шта хоће Британија

Док је председник Европског савета Доналд Туск оценио да је говор британске премијерке био реалан и да је добро знати шта Британци хоће, министар спољних послова Немачке Франк Валтер Штајнмајер оценио је да је Мејова пружила „мало више јасноће” у вези с тим какав „брегзит” жели. Добрим је оценио то што је премијерка јасно дала на знање да жели конструктивну сарадњу с ЕУ, преноси Ројтерс.

С друге стране, због приступа који је Мејова заузела, жали бивши шведски премијер и шеф дипломатије Карл Билт. Он је оценио да данашњи говор указује да Британија жели нешто мање од односа који Украјина има с ЕУ, као и да он „представља повлачење из Европе”.