Прети ли Aтини „грекзит”

Од нашег дописника
Атина – Озбиљно расте опасност да се Атина овог лета поново суочи са могућношћу „грекзита”. Британски аналитичари процењују да се „згушњавају облаци над Грчком” и да би немогућност Атине да плати доспеле обавезе владу Алексиса Ципраса истински довело у опасност.

Анализирајући ситуацију, британска агенција за економске анализе констатује да грчка економија остаје у кризи, у дубокој рецесији и да минимални раст БДП-а од 0,8 посто у трећем кварталу није довољан да промени чињеницу да је он за 26 процената мањи него рецимо 2008. године... Истовремено стопа незапослености остаје висока – 23 посто – и минимално се снижава. Штедња је на ниском нивоу, грађани све теже подмирују обавезе, лоши кредити већ чине 37 посто од укупне суме.

Аналитичари подсећају да је грчка влада покушала да помогне нацији додељивањем једнократне помоћу у виду 13. пензије, што је изазвало негативну реакцију европских поверилаца који су моментално замрзли краткорочне дужничке олакшице. Кредитори настављају да инсистирају на примарном суфициту од 1,75 посто ове године, али већ идуће он мора да буде 3,5 процената, што је крајње нереално у садашњој ситуацији.

Истовремено, нису решене несугласице између европских поверилаца и ММФ-а када је реч о фискалним циљевима које Грчка треба да испуни да би трећи пакет кредитирања остао на снази, а кредитори у садашњем саставу. Крај несугласица је, по свему судећи, одлука ММФ-а да напусти програм. То значи да ће Грчка добити нове задатке од ЕУ и бити притискана да уђе у нови, четврти меморандум, да прихвати додатне мере штедње.

Како сада ствари стоје, Ципрасова влада нема намеру али ни сагласност нације да прихвати нове мере, што ће несумњиво довести до политичких конфронтација, нових дилема и недостатка новца да подмири приспеле обавезе јер ће кредити бити заустављени. Управо зато аналитичари указују да би целокупна ситуација могла већ на лето да Грчку суочи са могућношћу банкрота.

Владин циљ је да се оцена грчког економског програма, што је услов за даље преговоре, оконча без додатних рестриктивних мера које би, евентуално, биле уведене после 2018. Влада би, евентуално, како је изјавио представник за штампу Димитрис Цанакопулос, могла да размотри механизам повишених гаранција како би се смањиле сумње које изражава ММФ, али само под условом да истовремено са повериоцима дође до договора о фискалним и дугорочним мерама за олакшање дужничког бремена.

Учешће ММФ-а претворило се у кључну тачку тока спровођења грчког програма. Чланови владе и даље сматрају да би иступање ММФ-а убрзало окончавање другог оцењивања програма од стране кредитора које се, иначе, развлачи већ месецима. Евентуални останак ММФ-а, али само у функцији некаквог техничког консултанта, сматра Ципрасова влада, могао би да доведе до евентуалног решења између поверилаца.

Међутим, влада одбацује сваку могућност изгласавања нових рестриктивних мера у грчком парламенту, што је као тема постало актуелно после изјава немачког министра финансија Волфганга Шојблеа да би излазак ММФ програма за Грчку значио нови меморандум који би претходно требало да одобри немачки парламент. Шојбле види два могућа сценарија: позитивни, у коме би се грчке политичке партије усагласиле, промениле своје ставове и омогућиле да се оцена ваљаности грчких реформи заврши до марта и уз даље учешће ММФ-а.

Други, негативни сценарио је даље одлагање оцењивања програма, одлазак ММФ-а и почетак преговора о новим рестриктивним мерама, о новом меморандуму. У том случају, нема одобравања кредита, што за Грчку значи – неизвесност и вруће лето.