Судије између претњи и напада

Судије између претњи и напада

Полиција би тек требало да утврди да ли су претње којима је био изложен убијени судија Драгиша Цвејић, председник Општинског суда у Књажевцу, у директној вези са овим догађајем. Откривање ове „везе” можда би довело и до откривања мотива убиства судије, будући да особе које су ухапшене под сумњом да су починиле овај злочин негирају било какву умешаност у догађај.

Уколико истрага надлежних утврди да су судију убили управо они који су му претили, онда се поставља питање да ли је судија Цвејић полицији пријавио претње и да ли је проверавана њихова озбиљност. У књажевачком суду је речено да је осим Цвејићу прећено и другим судијама „али да те претње нико није узимао за озбиљно”, као и „да су оне решаване процесним казнама без подношења кривичних пријава полицији”.

Подсетимо, судија Цвејић преминуо је 21. марта ове године услед тешких повреда задобијених у експлозији испред његове породичне куће у Књажевцу.

Нажалост случај судије Цвејића није усамљен. Прошле године у судници Општинског суда у Оџацима убијени су судија Зоран Цветановић и адвокат Петар Савановић. Убио их је Илија Данилов, који је у костобрану на нози унео пиштољ у суд. Починилац је у јануару ове године осуђен на 40 година затвора, а изјавио је да је злочин починио „због неправде”.

Поред тога, готово свакодневно делиоци правде изложени су разним претњама, увредама и псовкама. Момку из обезбеђења судије Маје Ковачевић-Томић, портпарола Специјалног суда за организовани криминал, док је судила у предмету „крушевачке групе” која је трговала дрогом и оружјем, у новембру 2005. године пришао је непознати младић испред њеног стана и рекао „ни десет таквих као ти је неће спасити”. И председнику овог суда, Милану Ранићу је прво 2005. године украден аутомобил за који је тражен откуп, а затим су две године касније одврнути шрафови на два претња точка његовог возила. Црвене руже, симбол бивше јединице за специјалне операције, на прагу своје куће као и претећа писма од „Срба из Чикага” добијала је судија Ната Месаровић, председавајућа већу које је осудило припаднике такозваног земунског клана за убиство премијера др Зорана Ђинђића. Претње ове групе људи из Чикага нису мимоишле ни Виду Петровић-Шкеро, председницу Врховног суда Србије, као ни Владимира Вукчевића, српског тужиоца за ратне злочине уз поруку да ће „добити метак у чело”.

Затим, почетком фебруара прошле године непозната особа пресекла је црево кочионог система на аутомобилу судије београдског Окружног суда Миленка Цвијовића, председника судског већа у поступку против окривљених за убиство Жељка Ражнатовића Аркана. Месецима је прећено и судији БиљаниСинановић, која је судила некадашњем припаднику јединице „Шкорпиони” Саши Цвјетану за ратни злочин у Подујеву на Косову. Судија Синановић је неколико пута нашла писано упозорење на свом аутомобилу, док јој је два пута неко испумпао гуме на колима.

Иако су судије непрестано изложене разним претњама и уценама, о безбедности делилаца правде јавност се замисли тек после трагичних догађаја. Једна страна проблема је питање безбедности, како судија тако и свих других страна у поступку, у судским зградама. Половином прошле године завршена је анализа безбедносног стања у српским правосудним здањима, при чему је оцењено да овим установама недостаје 280 судских стражара, да је велики број постојећих неквалификован за обављање посла, да у појединим судовима чак недостају детектори за метал и ручни детектори. Наведено је и да велики проблем у организацији обезбеђења судова представља преоптерећеност судија и велики број особа које свакодневно прођу кроз ове зграде.

Друга, вероватно и сложенија страна проблема је свакако оно што се дешава судијама када напусте своја радна места. У полицији саветују да се свака претња пријави надлежним органима, који онда проверавају и процењују да ли има основа за доделу полицијског обезбеђења одређеној особи.

Судија Омер Хаџиомеровић, председник Друштва судија Србије каже за „Политику” да учестали немили догађаји и претње указују на незадовољавајући систем заштите судија и тужилаца. Он сматра да је потребно одмах предузети одговарајуће кораке, али и имати дугорочни план за решење проблема.

– Побољшање судске страже, техничка опремљеност судова, као и боља сарадња са полицијом су кораци који могу бити предузети одмах. На плану квалитета судске страже се већ ради, будући да су почеле обуке стражара. Дугорочно гледано, предлог Друштва судија Србије био је да се оформи посебан систем безбедности судова као што је служба правосудне полиције која би опслуживала судије. Ова служба, коју би чинили стручњаци за безбедност, радила би програм заштите судија и учесника у судском поступку у згради судова и ван ње – објашњава Хаџиомеровић.

Наш саговорник каже да овакав систем заштите, који би допринео ефикаснијем раду суда, захтева јасан правни оквир и одговарајуће системске мере.