Ватра и ураган у политици

ПОЖАРИ СУ ОПУСТОШИЛИ ГРЧКУ али су "запалили" и тамошњу политичку сцену. Стицајем околности ватрена стихија која је врелих августовских дана пржила ову медитеранску државу на југу Европе неочекивано је улетела у кратку предизборну кампању. Грци, наиме, излазе 16. септембра на парламентарне изборе који треба да одлуче која ће од две велике странке – грађанско-конзервативна Нова демократија или левичарски ПАСОК – освојити власт.

Расписујући превремене парламентарне изборе лидер досад владајуће Нове демократије Костас Караманлис свакако није рачунао на такав политички сценарио. Главно изненађење је чињеница да је опозициони ПАСОК добио ватру као неочекиваног политичког савезника.

ПАСОК је искористио прилику да премијера Караманлиса и његову владу оптужи да су били изузетно лоши ватрогасци: да су погрешно проценили размере катастрофе и недопустиво споро покренули државни апарат. Уследиле су и озбиљне критике због корупције и прећутних дозвола да се шуме незаконито уништавају.

Овај напад на владу није, међутим, дао сасвим очекиване резултате. Последња испитивања јавног мнења показују да је "ватрени удар" левичара тек делимично успео да пољуља позиције Нове демократије. Досад владајућа странка и даље има малу предност у односу на ПАСОК – 41.5 према 38 процената – али је драстично повећан број неопредељених бирача. Проценат Грка који не знају за кога да гласају је скочио са 19 на чак 27.

Према слову грчког закона забрањено је у последње две недеље предизборне кампање објављивати резултате испитивања јавног мнења. То значи да је пре саопштавања коначних резултата готово немогуће утврдити утицај пожара на коначно опредељење грчких бирача. Управо се ту крије и највећа замка за ПАСОК. Прекомерна "употреба" ватре до 16. септембра – без сазнања о њеном политичком дејству – може окренути јавност и бираче против левичара. Уосталом и народна мудрост каже да онај ко се игра ватром може и сам да се опече.

КОРИШЋЕЊЕ БЕСА ПРИРОДЕ У ПОЛИТИЧКЕ СВРХЕ није грчки изум. Нешто слично догађа се и у Сједињеним Америчким Државама. На другу годишњицу урагана Катрина који је опустошио Њу Орлеанс, град на југу САД, посетио је амерички председник Џорџ Буш.

Био је то повод да се бројни критичари обруше на председника, његову администрацију и Републиканску странку због споре обнове уништеног града. Оштре критике садрже конкретне податке: у Њу Орлеанс се досад вратило две трећине становника, од 118 хиљада изгубљених радних места "оживљено" је тек 17 хиљада. У граду на делти Мисисипија обновљено мање од половине јавних школа.

Поучени Бушовом посетом Њу Орлеансу и други амерички политичари, посебно кандидати за новог председника САД, покушавају да политички "употребе" ураган и његове последице. Републиканац Џон Едвардс је из Њу Орлеанса, на пример, поручио да је амерички "одговор на ураган Катрина био национална срамота". Уз обећање да ће, уколико постане нови председник САД, учинити много више за обнову "рањеног" града.

Ни друга политичка страна, демократе не седе скрштених руку. Двоје водећих кандидата Демократске странке за усељење у Белу кућу: Хилари Клинтон и Барак Обама најавили су посете делти Мисисипија.

Долазак празних руку покушаће да прикрију што оштријим критикама и најлепшим обећањима. Можда се неко и "упеца".

СКАНДИНАВЦИ БАШ ВОЛЕ КАРИКАТУРЕ, посебно оне на којима је исламски пророк Мохамед. После Данске (2005. године) сада су се карикатуре с ликом исламског пророка појавиле у Шведској. И судећи према реакцијама, постоји опасност да се и ова скандинавска држава упетља у кризу сличну оној коју је пре две године преживела Данска.

За све су, на први поглед, криви шведски музеји који су "из безбедоносних разлога" одбили да изложе карикатуре уметника Ларса Вилка који је "обрађивао" пророка. Позивајући се на слободу медија улогу музеја преузела је штампа. Водећи шведски листови "Дагенс нихетер" "Афтонбладет" и "Експресен" објавили су неке од спорних карикатура. Најдаље је отишао локални лист из Еребра "Нерикес алеханда" који је штампао карикатуру на којој је пас с ликом Мохамеда на једној кружној раскрсници.

Као што се и могло претпоставити појављивање оваквих карикатура изазвало је жучну полемику у Шведској с основним питањем да ли је ова демонстрација слободе заправо непотребно провоцирање муслимана. Уследио је, наравно, и оштар протест Ирана.