Личне амбиције испред интереса града

Ниш – Док се у Нишу, због бројних пропуста у припремама, али и исказане неспремности зимских служби током првог већег невремена, највећи број челних људи Ниша својски труди да санира ситуацију у граду и обезбеди нормалан живот грађана, појединим градским функционерима и даље су личне амбиције и циљеви у првом плану. Појединци из врха нишке власти и ове зиме упорно покушавају да спроводе сопствене планове и замисли и у великој мери ремете тешко стечено стабилно политичко стање у граду. Што је најтрагичније, онима који на сваком кораку, састанку или скупу демонстрирају велику самовољу, изгледа да нема ко да стане на пут. Једино се не зна да ли се то не жели или, како се све чешће чује, нико за тако нешто нема смелости.

У првих двадесетак дана ове године у неколико случајева Ниш се немало потресао. Најпре је пропао покушај да се после оркестриране хајке смени Зоран Јонић, директор Дечје установе „Пчелица”. Серијом оптужби да се у установи не ради како треба, да има злоупотреба и много чега другог, поједини функционери из врха градске власти по сваку цену су хтели да склоне Јонића и доведу „свог човека”. Ипак, захваљујући одличним резултатима у раду, установа, а са њом и директор, одолели су свим ударима. Кад је, међутим, расписан конкурс за руководећу функцију у „Пчелици”, јер је Јонићу истекао мандат, од истих самовољника, који би да „ведре и облаче” по Нишу, обновљени су притисци и на њега и на чланове Управног одбора установе. У УО и међу запосленима ипак било је много више поштених и реалних и „пресекли” су – поново су указали поверење досадашњем и успешном директору. То је био велики ударац за оне који су тражили Јонићеву смену и који су се још једном добро угрували. Али, и даље не мирују – сада оспоравају избор.

На све начине оспоравано је добро функционисање комуналних предузећа и успешних руководилаца фирми које воде рачуна о хигијени Ниша (Братислава Вучковића у ЈКП „Медијана”), о водоснабдевању и одржавању водоводне и канализационе мреже (Дејана Андрејевића у ЈКП „Наисус”), о паркирању у граду (Марка Јанковића у ЈП „Паркинг сервис”), па чак и у једној установи културе (Милића Петровића у Галерији уметности). А зна се и због чега – уместо њих планирани су „кадрови” којима је летос обећано да ће добити фотеље директора, а у међувремену нигде нису удомљени. Али, и ови покушаји су пропали и иницијатори смена поново су „ударили у зид”, јер је градском руководству Ниша из Београда сугерисано „да није време за смењивање директора који су чланови странака владајуће коалиције и да треба сачекати изборе за председника Србије”. И поред тога, поједини функционери у Нишу не одустају од својих намера – стално су незадовољни успешним руководиоцима у фирмама које су очигледно „фиксирали” као своју прћију.

На крају, после промене Статута града, у децембру прошле године, Ниш је, уместо досадашњих 11 управа, новом организацијом добио Јединствену градску управу са чак 14 секретаријата. И, наравно – 14 секретара. Али, није прошло ни десет дана рада по новој шеми, а разрешен је дужности секретар Секретаријата финансија Миљан Стевановић. Зашто? То нико неће да каже и образложи.

Ипак, сазнало се да је Стевановић, који је сметао и бившем руководству Ниша јер се пре годину и по успротивио подизању неповољног кредита и од тада се прича да му је припремљен „свилен конац”, а другом обећано његово место, поново „много згрешио” – без знања појединаца на функцијама у граду понудио је запосленима у Градској управи да се определе да ли ће узети картице за превоз у јавном саобраћају или новац и сами плаћати гориво за своје аутомобиле и тако долазити на посао.

Стевановић је поступио по закону. Али никога није питао да ли то сме да уради. Превелики је то грех према онима који дефинитивно не схватају да су на функцијама у Нишу због града и грађана, а не због сопствених амбиција и личних циљева и интереса.