Lične ambicije ispred interesa grada

Niš – Dok se u Nišu, zbog brojnih propusta u pripremama, ali i iskazane nespremnosti zimskih službi tokom prvog većeg nevremena, najveći broj čelnih ljudi Niša svojski trudi da sanira situaciju u gradu i obezbedi normalan život građana, pojedinim gradskim funkcionerima i dalje su lične ambicije i ciljevi u prvom planu. Pojedinci iz vrha niške vlasti i ove zime uporno pokušavaju da sprovode sopstvene planove i zamisli i u velikoj meri remete teško stečeno stabilno političko stanje u gradu. Što je najtragičnije, onima koji na svakom koraku, sastanku ili skupu demonstriraju veliku samovolju, izgleda da nema ko da stane na put. Jedino se ne zna da li se to ne želi ili, kako se sve češće čuje, niko za tako nešto nema smelosti.

U prvih dvadesetak dana ove godine u nekoliko slučajeva Niš se nemalo potresao. Najpre je propao pokušaj da se posle orkestrirane hajke smeni Zoran Jonić, direktor Dečje ustanove „Pčelica”. Serijom optužbi da se u ustanovi ne radi kako treba, da ima zloupotreba i mnogo čega drugog, pojedini funkcioneri iz vrha gradske vlasti po svaku cenu su hteli da sklone Jonića i dovedu „svog čoveka”. Ipak, zahvaljujući odličnim rezultatima u radu, ustanova, a sa njom i direktor, odoleli su svim udarima. Kad je, međutim, raspisan konkurs za rukovodeću funkciju u „Pčelici”, jer je Joniću istekao mandat, od istih samovoljnika, koji bi da „vedre i oblače” po Nišu, obnovljeni su pritisci i na njega i na članove Upravnog odbora ustanove. U UO i među zaposlenima ipak bilo je mnogo više poštenih i realnih i „presekli” su – ponovo su ukazali poverenje dosadašnjem i uspešnom direktoru. To je bio veliki udarac za one koji su tražili Jonićevu smenu i koji su se još jednom dobro ugruvali. Ali, i dalje ne miruju – sada osporavaju izbor.

Na sve načine osporavano je dobro funkcionisanje komunalnih preduzeća i uspešnih rukovodilaca firmi koje vode računa o higijeni Niša (Bratislava Vučkovića u JKP „Medijana”), o vodosnabdevanju i održavanju vodovodne i kanalizacione mreže (Dejana Andrejevića u JKP „Naisus”), o parkiranju u gradu (Marka Jankovića u JP „Parking servis”), pa čak i u jednoj ustanovi kulture (Milića Petrovića u Galeriji umetnosti). A zna se i zbog čega – umesto njih planirani su „kadrovi” kojima je letos obećano da će dobiti fotelje direktora, a u međuvremenu nigde nisu udomljeni. Ali, i ovi pokušaji su propali i inicijatori smena ponovo su „udarili u zid”, jer je gradskom rukovodstvu Niša iz Beograda sugerisano „da nije vreme za smenjivanje direktora koji su članovi stranaka vladajuće koalicije i da treba sačekati izbore za predsednika Srbije”. I pored toga, pojedini funkcioneri u Nišu ne odustaju od svojih namera – stalno su nezadovoljni uspešnim rukovodiocima u firmama koje su očigledno „fiksirali” kao svoju prćiju.

Na kraju, posle promene Statuta grada, u decembru prošle godine, Niš je, umesto dosadašnjih 11 uprava, novom organizacijom dobio Jedinstvenu gradsku upravu sa čak 14 sekretarijata. I, naravno – 14 sekretara. Ali, nije prošlo ni deset dana rada po novoj šemi, a razrešen je dužnosti sekretar Sekretarijata finansija Miljan Stevanović. Zašto? To niko neće da kaže i obrazloži.

Ipak, saznalo se da je Stevanović, koji je smetao i bivšem rukovodstvu Niša jer se pre godinu i po usprotivio podizanju nepovoljnog kredita i od tada se priča da mu je pripremljen „svilen konac”, a drugom obećano njegovo mesto, ponovo „mnogo zgrešio” – bez znanja pojedinaca na funkcijama u gradu ponudio je zaposlenima u Gradskoj upravi da se opredele da li će uzeti kartice za prevoz u javnom saobraćaju ili novac i sami plaćati gorivo za svoje automobile i tako dolaziti na posao.

Stevanović je postupio po zakonu. Ali nikoga nije pitao da li to sme da uradi. Preveliki je to greh prema onima koji definitivno ne shvataju da su na funkcijama u Nišu zbog grada i građana, a ne zbog sopstvenih ambicija i ličnih ciljeva i interesa.