Успеле Тачијеве уцене

Специјално за „Политику”
Скопље, 24. марта – Мендух Тачи, лидер владајуће Демократске партије Албанаца (ДПА), опробаним рецептом, уценом, изнудио је уступке од премијера Николе Груевског. Двонедељне игре око напуштања владине коалиције, узроковане захтевима, неприхватљивим за македонску владу, окончане су тако што је Тачи одустао од растурања владајуће коалиције. За узврат, премијер му је обећао брзо усвајање закона о званичној употреби албанског језика на целој територији Македоније, социјално збрињавање бораца некадашње паравојне ОНА, одустајање од судског процеса, такозваних хашких случајева, и већу заступљеност Албанаца у државним институцијама.

Раније становиште премијера Груевског, али и овдашњих аналитичара да су затражени уступци Албанцима неприхватљиви за македонску државу, јер сваки понаособ отвара нове, међуетничке, правне и моралне дилеме. Постигнути договор је амортизован одлуком да се у наредних десетак дана формира мешовита комисија, са задатком да утврди детаље и рокове за оживотворење тражених уступака Албанцима.

Од шест Тачијевих захтева, два су вишеструко проблематична. Први се тиче социјалног збрињавања припадника паравојне ОНА, што аутоматски значи да такво право треба озаконити и за македонске бранитеље, учеснике у међуетничком конфликту 2001. године. Македонска страна, све политичке партије и јавност, жестоко се противи да се некадашњим терористима доделе пензије, што је и позадина флоскуле „социјално збрињавање“. Истовремено, држава није у могућности да такву привилегију омогући припадницима македонских одбрамбених снага, који се потајно надају да ће им Тачијеви захтеви олакшати трајно збрињавање.

Други захтев се односи на затварање „хашких случајева“. Реч је о политичко-судској заврзлами којој је кумовао Хашки трибунал, који је својевремено, рашчишћавајући документоване злочине почињене у међуетничком конфликту, покренуо поступак против тадашњег министра македонске полиције Љубета Бошковског и његовог помоћника Јохана Тарчуловског, али и против четири групе Албанаца који су Македонију довели на ивицу грађанског рата.

Бошковском и Тарчуловском се ових дана интензивно пресуђује у Хашком суду, а „четири албанска случаја“ су враћена македонском правосуђу. Хашки суд је, под изговором да македонско судство сматра дораслим за процесуирање хашких случајева, Македонији заправо утрапио врућ кестен и главобољу са несагледивим последицама.

Чињеница да се три „хашка случаја“ односе на утврђивање одговорности војног и политичког вођства паравојне ОНА главни је камен спотицања. Пред македонским правосуђем би, између осталог, требало да се појави цело руководство Демократске уније за интеграцију Албанаца (ДУИ), Алија Ахметија, што је у садашњим околностима готово апсурд.

Одустајањем од „хашких случајева“ не само што ће „македонски кривци“, Бошковски и Тарчуловски бити дупло обесправљени, већ ће одговорности бити ослобођени Албанци, команданти паравојне ОНА, који су се јавно хвалили почињеним злоделима. Многи од њих су данас посланици у македонском парламенту или су високи државни службеници.

Одступање премијера Груевског од изричитог става да неће играти „прљаву игру” Албанаца, нити ће се бавити Тачијевом ДПА, у директној је вези са очекиваним пријемом Македоније у НАТО и разрешењем спора око имена са Грчком. Без политичке стабилности, дакле без подршке Албанаца, оних у власти, али и оних из опозиционог ДУИ-ја, није могуће две важне међународне битке Македоније привести прижељкиваном крају.

Занимљиво је да у договореном „пакету“ уступака Тачију нема захтева за хитно признавање Косова. Сазнајемо да је Тачи тај захтев повукао по савету америчког амбасадора у Скопљу, уз напомену да је излишан јер ће се признавање догодити без обзира на све македонско-албанске релације.

У првим овдашњим коментарима потенцира се да је Тачи двоструко тријумфовао: зауздао је Груевског и обезбедио недвосмислену подршку албанских бирача на следећим већ најављеним превременим изборима. Мендух Тачи је у дуелу са Груевским истовремено извојевао и победу против љутог ривала Ахметија. Своју популарност Ахмети је темељио на остварењу уступака које је сада Тачи успео да оствари.