Uspele Tačijeve ucene

Specijalno za „Politiku”
Skoplje, 24. marta – Menduh Tači, lider vladajuće Demokratske partije Albanaca (DPA), oprobanim receptom, ucenom, iznudio je ustupke od premijera Nikole Gruevskog. Dvonedeljne igre oko napuštanja vladine koalicije, uzrokovane zahtevima, neprihvatljivim za makedonsku vladu, okončane su tako što je Tači odustao od rasturanja vladajuće koalicije. Za uzvrat, premijer mu je obećao brzo usvajanje zakona o zvaničnoj upotrebi albanskog jezika na celoj teritoriji Makedonije, socijalno zbrinjavanje boraca nekadašnje paravojne ONA, odustajanje od sudskog procesa, takozvanih haških slučajeva, i veću zastupljenost Albanaca u državnim institucijama.

Ranije stanovište premijera Gruevskog, ali i ovdašnjih analitičara da su zatraženi ustupci Albancima neprihvatljivi za makedonsku državu, jer svaki ponaosob otvara nove, međuetničke, pravne i moralne dileme. Postignuti dogovor je amortizovan odlukom da se u narednih desetak dana formira mešovita komisija, sa zadatkom da utvrdi detalje i rokove za oživotvorenje traženih ustupaka Albancima.

Od šest Tačijevih zahteva, dva su višestruko problematična. Prvi se tiče socijalnog zbrinjavanja pripadnika paravojne ONA, što automatski znači da takvo pravo treba ozakoniti i za makedonske branitelje, učesnike u međuetničkom konfliktu 2001. godine. Makedonska strana, sve političke partije i javnost, žestoko se protivi da se nekadašnjim teroristima dodele penzije, što je i pozadina floskule „socijalno zbrinjavanje“. Istovremeno, država nije u mogućnosti da takvu privilegiju omogući pripadnicima makedonskih odbrambenih snaga, koji se potajno nadaju da će im Tačijevi zahtevi olakšati trajno zbrinjavanje.

Drugi zahtev se odnosi na zatvaranje „haških slučajeva“. Reč je o političko-sudskoj zavrzlami kojoj je kumovao Haški tribunal, koji je svojevremeno, raščišćavajući dokumentovane zločine počinjene u međuetničkom konfliktu, pokrenuo postupak protiv tadašnjeg ministra makedonske policije Ljubeta Boškovskog i njegovog pomoćnika Johana Tarčulovskog, ali i protiv četiri grupe Albanaca koji su Makedoniju doveli na ivicu građanskog rata.

Boškovskom i Tarčulovskom se ovih dana intenzivno presuđuje u Haškom sudu, a „četiri albanska slučaja“ su vraćena makedonskom pravosuđu. Haški sud je, pod izgovorom da makedonsko sudstvo smatra doraslim za procesuiranje haških slučajeva, Makedoniji zapravo utrapio vruć kesten i glavobolju sa nesagledivim posledicama.

Činjenica da se tri „haška slučaja“ odnose na utvrđivanje odgovornosti vojnog i političkog vođstva paravojne ONA glavni je kamen spoticanja. Pred makedonskim pravosuđem bi, između ostalog, trebalo da se pojavi celo rukovodstvo Demokratske unije za integraciju Albanaca (DUI), Alija Ahmetija, što je u sadašnjim okolnostima gotovo apsurd.

Odustajanjem od „haških slučajeva“ ne samo što će „makedonski krivci“, Boškovski i Tarčulovski biti duplo obespravljeni, već će odgovornosti biti oslobođeni Albanci, komandanti paravojne ONA, koji su se javno hvalili počinjenim zlodelima. Mnogi od njih su danas poslanici u makedonskom parlamentu ili su visoki državni službenici.

Odstupanje premijera Gruevskog od izričitog stava da neće igrati „prljavu igru” Albanaca, niti će se baviti Tačijevom DPA, u direktnoj je vezi sa očekivanim prijemom Makedonije u NATO i razrešenjem spora oko imena sa Grčkom. Bez političke stabilnosti, dakle bez podrške Albanaca, onih u vlasti, ali i onih iz opozicionog DUI-ja, nije moguće dve važne međunarodne bitke Makedonije privesti priželjkivanom kraju.

Zanimljivo je da u dogovorenom „paketu“ ustupaka Tačiju nema zahteva za hitno priznavanje Kosova. Saznajemo da je Tači taj zahtev povukao po savetu američkog ambasadora u Skoplju, uz napomenu da je izlišan jer će se priznavanje dogoditi bez obzira na sve makedonsko-albanske relacije.

U prvim ovdašnjim komentarima potencira se da je Tači dvostruko trijumfovao: zauzdao je Gruevskog i obezbedio nedvosmislenu podršku albanskih birača na sledećim već najavljenim prevremenim izborima. Menduh Tači je u duelu sa Gruevskim istovremeno izvojevao i pobedu protiv ljutog rivala Ahmetija. Svoju popularnost Ahmeti je temeljio na ostvarenju ustupaka koje je sada Tači uspeo da ostvari.