Млади на мети разбојника

Заштити жртава криминала млађих од 18 година посвећује се већа пажња од почетка примене Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетника.

Посебно поглавље овог закона односи се на 27 најтежих кривичних дела са елементима насиља, која уколико се учине над малолетником захтевају неодложно реаговање центра за социјални рад, полицајаца, јавних тужилаца и судија који су стекли посебна знања из области кривичноправне заштите малолетника.

Главни полицијски саветник Оливера Зечевић, шеф Одсека за превенцију и сузбијање малолетничке делинквенције из Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије каже за „Политику” да је циљоваквог поступања заштита личности и спречавање „секундарне виктимизације” одговарајућим реаговањем на проблеме жртве и обезбеђивањем стручне помоћи и подршке.

– Разговор са малолетником жртвом обавља се обавезно у присуству родитеља или стараоца. Након прикупљених обавештења о догађају, о утврђеним чињеницама и околностима обавештавају се јавни тужилац и надлежни центар за социјални рад. Уколико је жртва без родитељског старања, као и у ситуацијама када се утврди да је родитељ извршио кривично дело на штету свог детета, полиција је дужна да обезбеди присуство стручне особе органа старатељства које ће уместо родитеља присуствовати разговору, предузети одговарајуће мере из своје надлежности и доделити привременог стараоца детету – објашњава Оливера Зечевић.

Према подацима полиције у току прошле године над малолетницима је извршено 5.236 кривичних дела, од чега 2.225 на штету деце до 14 година и 3.011 над младима између 14 и 18 година.

– Најзаступљенији су имовински деликти, и то дрске крађе, разбојништва и изнуде. Друга по броју пријављивања су кривична дела против живота и тела, где предњаче лаке и тешке телесне повреде, затим група дела против брака и породице где је углавном реч о насиљу у породици, одузимању или запуштању и злостављању малолетника, као и кривична дела против полних слобода која су често праћена далекосежним последицама – констатује наша саговорница.

Међу кривичним делима против полних слобода најучесталије су недозвољене полне радње, а затим обљуба са дететом, обљуба злоупотребом положаја и силовање. Иако се код ове групе дела као жртве превасходно појављују девојчице, било је и случајева у којима су оштећени малолетници мушког пола.

– Учиниоци ових кривичних дела, злоупотребом односа који укључује одговорност, поверење и моћ, на разне начине злостављају децу. Најчешће су то особе из комшилука или кућни пријатељи којима је дете дато на чување, васпитач у установи за смештај деце без родитељског старања, одрасли чланови из хранитељских породица, наставник или професор који држи приватне или додатне часове, као и родитељ коме је поверено старатељство над дететом у току или након развода брака.

Неретко се сексуално узнемиравање и насиље дешава према партнеровој деци из претходног брака, као и према деци рођака са којима се живи у заједничком домаћинству. У појединим ситуацијама реч је и о инцесту – напомиње наша саговорница.

Када су жртве сексуалног злостављања малолетне особе ометене у психофизичком развоју, Оливера Зечевић каже да је знатно теже процесуирање таквих случајева, јер се приликом разговора и обезбеђивања доказа полиција углавном ослања на помоћ њихових родитеља или стручњака из установа где ова деца привремено бораве.

– Генерални проблем у доказивању деликата против полних слобода јесте то што се дете уздржава да говори о томе шта се догодило, због осећаја стида и страха како ће реаговати родитељи или особе које о њему брину. Осим тога, због реакције на трауматски догађај и психолошке нестабилности најчешће је отежана комуникација са жртвама сексуалних деликата, па је потребно више стрпљења и емпатије у раду са овом категоријом оштећених, како би се током разговора избегло поновно проживљавање негативног искуства. Управо због тога полицајци, посебно обучени за рад са децом жртвама, придржавају се јасно дефинисаних процедура описаних у Посебном протоколу о поступању полицијских службеника у заштити малолетних лица од злостављања и занемаривања – наглашава наша саговорница.

У процесу заштите жртава посебно је значајна координација у интерсекторском приступу рада.

– Кључну улогу у ситуацијама када су живот и здравље малолетника угрожени имају полиција, тужилаштво, здравствене установе, као и службе социјалне заштите које приликом неодложне интервенције имају задатак да у року од 24 часа обезбеде дете и уколико је неопходно, изместе га из породице – оцењује наша саговорница.