Рим: Европа пред уједињењем или распадом?

Да ли Европу 2017. треба склопити или растурити? Ову злокобну дилему није сковао неки спољни непријатељ ЕУ. Не, то питање о унапређењу или нестанку ЕУ у данашњем облику било је централна тема међународне конференције одржане после подне у Риму, уз учешће италијанског министра економије Пјера Карла Падоана, Питера Праета, члана Извршног одбора Европске централне банке, и Нилса Тајгесена, председника Европског фискалног савета.

„Сапети економски раст, избори у кључним државама и преговори о ’брегзиту’ чине да 2017. буде кључна година за Европу. Истовремено, евроскептицизам је у порасту, миграције чине поделе оштријим него икада, док је међународни контекст све непредвидљивији”, стоји у образложењу римског скупа, објављеног на веб-сајту италијанског парламента. Италија – најављени домаћин свечаности поводом 60 година од оснивања Европске економске заједнице истовремено је држава коју током ове године највероватније чекају превремени избори, у чијој предигри заговорници о референдуму о чланству у ЕУ увелико стичу све већу популарност међу бирачима.

У међувремену, у игри неизвесности око даље судбине еврозоне или ЕУ , датуми почињу отворено да брину и Европску централну банку, а са њом и мегабанке. Најновији повод за банкарску стрепњу о судбини еврозоне и ЕУ јесте недавна жестока и јавна свађа холандског премијера Марка Рутеа и Мартина Шулца, дојучерашњег председника Европског парламента – о будућности Европе – и то за говорницом Светског економског форума у Давосу.

„Идеја о још тешњој унији је покопана. Неопходан је далеко прагматичнији приступ. Дигните руке од те романтичарске идеје све чвршћих веза: замисао Хелмута Кола и Франсоа Митерана није модел за будућност. Тим приступом, најпре ћете расточити заједницу“, поручио је Марк Руте Мартину Шулцу у Давосу. „Нисам ја романтичар. Ја сам Немац. Будите јако опрезни када другим државама диктирате шта би требало да раде”, узвратио је том приликом Шулц. Спор Руте–Шулц разголитио је дубоке поделе европских лидера о стратегији „релаксирања уније пред глобалном публиком”, оценио је „Јуроактив“, медијски портал ЕУ.

Велики новац сада са наглашеном пажњом упарује датуме предстојећих политичких изјашњавања у „кључним државама“.

И док датум италијанских избора још није познат (спомиње се јун), Холандија 15. марта излази на опште изборе. Истовремено, званични Лондон је и данас – након неповољне одлуке Врховног суда Велике Британије – одлучио да „крајем марта“ званично отпочне преговоре о изласку из ЕУ.

Најновије расположење Европе тим поводом можда најбоље одсликава оцена моћног немачког министра финансија Волфганга Шојблеа.

„’Брегзит’ је био темпирана бомба која откуцава за еврозону“, оценио је Шојбле у Давосу.

Да ли Европа у марту стварно иде у сусрет политичкој „темпираној бомби“? Ако у Холандији средином марта победе снаге које траже излазак из еврозоне и ЕУ, како би то могло утицати на гласање у британском парламенту поводом „брегзита”?

Одсуство јасних одговора на ова (и друга слична) питања, нпр. о исходу избора у Италији, нагнало је Европску централну банку и низ водећих банака да повуку одлучне кораке у циљу одбране интереса.

„Било која земља која напушта еврозону треба да намири своје дужничке обавезе према платном систему монетарне уније пре него што заоштри односе”, упозорио је крајем прошле седмице Марио Драги, председник Европске централне банке (ЕЦБ). У случају Италије, ради се о „тричавих“ 358,6 милијарди евра обавеза према „Таргет 2“ платном систему ЕЦБ. Највећи поверилац тог система (куповине одређених хартија од вредности држава чланица еврозоне) иначе је Немачка са приложеном 745,1 милијардом евра.

Ово Драгијево упозорење потпуно је опречно његовом ставу од пре четири године када је обећао да ће ЕЦБ „учинити шта год треба“ да очува монетарну кохезију еврозоне.

Готово истовремено са Драгијевом „квазипретњом“, многи кажу управо Италији, Ралф Хамерс, извршни директор холандске банке ИНГ, открио је у Давосу да та финансијска институција „врло пажљиво анализира кредите и депозите у свакој понаособ држави Европе и тестира шта би се десило уколико би било које од тих тржишта на коме послују одлучило да изађе из еврозоне“, пренео је лондонски „Фајненшел тајмс“.

Уочи непредвидивих избора у Холандији, Француској и Италији, банкари поново, као и 2011, предузимају мере да се заштите за случај антиевро кандидата. Тада, разлог за банкарску стрепњу била је Грчка. Овог пута кандидата за „разлаз“ нешто је више.