Rim: Evropa pred ujedinjenjem ili raspadom?

Da li Evropu 2017. treba sklopiti ili rasturiti? Ovu zlokobnu dilemu nije skovao neki spoljni neprijatelj EU. Ne, to pitanje o unapređenju ili nestanku EU u današnjem obliku bilo je centralna tema međunarodne konferencije održane posle podne u Rimu, uz učešće italijanskog ministra ekonomije Pjera Karla Padoana, Pitera Praeta, člana Izvršnog odbora Evropske centralne banke, i Nilsa Tajgesena, predsednika Evropskog fiskalnog saveta.

„Sapeti ekonomski rast, izbori u ključnim državama i pregovori o ’bregzitu’ čine da 2017. bude ključna godina za Evropu. Istovremeno, evroskepticizam je u porastu, migracije čine podele oštrijim nego ikada, dok je međunarodni kontekst sve nepredvidljiviji”, stoji u obrazloženju rimskog skupa, objavljenog na veb-sajtu italijanskog parlamenta. Italija – najavljeni domaćin svečanosti povodom 60 godina od osnivanja Evropske ekonomske zajednice istovremeno je država koju tokom ove godine najverovatnije čekaju prevremeni izbori, u čijoj predigri zagovornici o referendumu o članstvu u EU uveliko stiču sve veću popularnost među biračima.

U međuvremenu, u igri neizvesnosti oko dalje sudbine evrozone ili EU , datumi počinju otvoreno da brinu i Evropsku centralnu banku, a sa njom i megabanke. Najnoviji povod za bankarsku strepnju o sudbini evrozone i EU jeste nedavna žestoka i javna svađa holandskog premijera Marka Rutea i Martina Šulca, dojučerašnjeg predsednika Evropskog parlamenta – o budućnosti Evrope – i to za govornicom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

„Ideja o još tešnjoj uniji je pokopana. Neophodan je daleko pragmatičniji pristup. Dignite ruke od te romantičarske ideje sve čvršćih veza: zamisao Helmuta Kola i Fransoa Miterana nije model za budućnost. Tim pristupom, najpre ćete rastočiti zajednicu“, poručio je Mark Rute Martinu Šulcu u Davosu. „Nisam ja romantičar. Ja sam Nemac. Budite jako oprezni kada drugim državama diktirate šta bi trebalo da rade”, uzvratio je tom prilikom Šulc. Spor Rute–Šulc razgolitio je duboke podele evropskih lidera o strategiji „relaksiranja unije pred globalnom publikom”, ocenio je „Juroaktiv“, medijski portal EU.

Veliki novac sada sa naglašenom pažnjom uparuje datume predstojećih političkih izjašnjavanja u „ključnim državama“.

I dok datum italijanskih izbora još nije poznat (spominje se jun), Holandija 15. marta izlazi na opšte izbore. Istovremeno, zvanični London je i danas – nakon nepovoljne odluke Vrhovnog suda Velike Britanije – odlučio da „krajem marta“ zvanično otpočne pregovore o izlasku iz EU.

Najnovije raspoloženje Evrope tim povodom možda najbolje odslikava ocena moćnog nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea.

„’Bregzit’ je bio tempirana bomba koja otkucava za evrozonu“, ocenio je Šojble u Davosu.

Da li Evropa u martu stvarno ide u susret političkoj „tempiranoj bombi“? Ako u Holandiji sredinom marta pobede snage koje traže izlazak iz evrozone i EU, kako bi to moglo uticati na glasanje u britanskom parlamentu povodom „bregzita”?

Odsustvo jasnih odgovora na ova (i druga slična) pitanja, npr. o ishodu izbora u Italiji, nagnalo je Evropsku centralnu banku i niz vodećih banaka da povuku odlučne korake u cilju odbrane interesa.

„Bilo koja zemlja koja napušta evrozonu treba da namiri svoje dužničke obaveze prema platnom sistemu monetarne unije pre nego što zaoštri odnose”, upozorio je krajem prošle sedmice Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke (ECB). U slučaju Italije, radi se o „tričavih“ 358,6 milijardi evra obaveza prema „Target 2“ platnom sistemu ECB. Najveći poverilac tog sistema (kupovine određenih hartija od vrednosti država članica evrozone) inače je Nemačka sa priloženom 745,1 milijardom evra.

Ovo Dragijevo upozorenje potpuno je oprečno njegovom stavu od pre četiri godine kada je obećao da će ECB „učiniti šta god treba“ da očuva monetarnu koheziju evrozone.

Gotovo istovremeno sa Dragijevom „kvazipretnjom“, mnogi kažu upravo Italiji, Ralf Hamers, izvršni direktor holandske banke ING, otkrio je u Davosu da ta finansijska institucija „vrlo pažljivo analizira kredite i depozite u svakoj ponaosob državi Evrope i testira šta bi se desilo ukoliko bi bilo koje od tih tržišta na kome posluju odlučilo da izađe iz evrozone“, preneo je londonski „Fajnenšel tajms“.

Uoči nepredvidivih izbora u Holandiji, Francuskoj i Italiji, bankari ponovo, kao i 2011, preduzimaju mere da se zaštite za slučaj antievro kandidata. Tada, razlog za bankarsku strepnju bila je Grčka. Ovog puta kandidata za „razlaz“ nešto je više.