Враћа се стари сјај

Врањска бања – Нема сумње да се Врањска бања, коју многи сврставају у бисер југа Србије, полако али сигурно, враћа на место које јој је некада припадало међу бањама. То се, после вишегодишњег таворења и застоја, види на сваком кораку. Централни градски парк више није ругло него оаза мира и лепоте украшена десетинама врста разног цвећа, травњацима, клупама, фонтанама, асфалтираним и бетонираним стазама за шетњу и џогирање, уређеним врелим лековитим изворима, путоказима, инфо-центром и многим другим садржајима.

Овако за "Политику" каже Срђан Спасић, директор Управе Врањске бање која води рачуна о развоју и изградњи ове туристичке варошице на југу Србије.

– Врањска бања спада у ред најстаријих бања у Србији. Окружују је обронци планина Бесна кобила и Великог Пештера обрасли густом вегетацијом и столетном шумом, због чега сама бања има умерено континенталну климу. Лета су врло пријатна, са топлим данима и свежим ноћима. Иначе, као купалиште бања је служила преисторијском човеку,  а у средњем веку била је познато лечилиште. Данас је то бања са најтоплијом минералном водом у Европи од 96 до 111 степени, што зависи од извора којих укупно има 11. Са надморском висином од 380 метара и лековитом водом благотворно делује на људски организам. У бањи се налази надалеко познато лечилиште реуматских болести Завод за специјализовану рехабилитацију дегенеративног реуматизма и посттрауматских стања, Завод за реуматизам – каже Спасић.

Нема сумње да термалне воде којима обилује ова варошица нису адекватно искоришћене. Према некадашњим научним студијима, квалитетним и еколошки здравим поврћем Врањска бања би могла да снабдева скоро пола Европе. То годинама више нико не спомиње. Али се спомиње, више као шала, да је житељима Врањске бање забрањено да копају дубоке темеље за кућу да не би ископали извор вреле воде.

По речима туристичких и здравствених радника ове туристичке бањске сезоне, која је још у току, боравило је више од 4.000 гостију што је за 30 одсто више него у истом периоду лане. Попуњеност капацитета у Заводу за рехабилитацију где се пансион креће, зависно од категорије собе, од 1.300 до 1.800 динара, више је од 90 одсто. Гостију је из свих крајева Србије.

Слично је и у елитном хотелу "Жел турса" где је, како каже Радојица Крстић, директор хотела, ове године било гостију из иностранства. Цена пансиона је од 2.000 до 2.125 динара.