Не верујем да ће бити ревизије

Да би Међународни суд правде прихватио захтев Босне и Херцеговине за ревизију спора са Србијом није довољно да постоји нова чињеница, већ да то буде битна чињеница, таква да може да утиче на другачију одлуку суда од оне којом је Србију 2007. године ослободио одговорности за геноцид у Сребреници. А суд ће одмах на почетку да оцени да ли је чињеница такве тежине, каже у разговору за „Политику” професор међународног права Тибор Варади, који је био један од заступника Србије у спору са Бих пред Међународним судом правде у Хагу, реагујући на најаве из Сарајева да размишљају о подношењу захтева за ревизију спора јер, наводно, поседују нове доказе.

Да ли захтев може да упути крње Председништво БиХ без српског представника?

То би требало да буде одлука БиХ. Претпостављам да мора да буде једногласна одлука председништва, али би ипак требало видети шта каже уставно правно шта је одлука председништва.

Према неким тумачењима ревизија би могла да се тражи и без подршке српског члана председништва уколико би то био наставак старог процеса.

То није оправдан аргумент. Ако би то био исти поступак, то би било нешто друго. Међутим, ревизија се сматра новим поступком. Значи, потребна је сагласност у председништву као и за покретање потпуно новог поступка. Ствар МСП-а је да процени да ли се захтев за ревизију може сматрати одлуком БиХ.

Српски члан Председништва БиХ Младен Иванић каже да му је речено у МСП-у да не постоји могућност апелационе процедуре већ само новог поступка.

Када је Србија покренула ревизију у спору са БиХ јер је оспоравала надлежност Суда правде који се прогласио надлежним за босанску тужбу против СРЈ – то је био посебан поступак. Дакле, ревизија је посебан поступак.

Који су услови за ревизију?

Постоје два рока за ревизију неког поступка пред Судом правде. Она се може тражити шест месеци од сазнања за нову чињеницу или десет година од изрицања пресуде. Овде је реч вероватно о том апсолутном року од десет година, који истиче крајем фебруара, пошто је пресуда донета 26. фебруара 2007. године.

Иванић каже да је у јуну прошле године послао писмо МСП-у где је навео да нема политичке сагласности о овом питању и да би било какав захтев био противан Уставу БиХ.

Писмо није битно, то је једно тумачење Устава БиХ, тумачење од стране Иванића. Међутим, није одлучујуће како ће Иванић него како ће МСП да тумачи Устав БиХ да би се видело да ли захтев може сматрати одлуком државе БиХ. Ту ће свака страна да изнесе своје тумачење, а МСП ће одлучити да ли се та ревизија може сматрати поднеском државе БиХ по Уставу БиХ.

Дакле, немају шта да изгубе ни ако поднесу захтев па буду одбијени?

Да.

Џефри Најс, бивши тужилац Хашког трибунала, каже да постоје нови докази после 2007. године и да би БиХ требало да тражи ревизију.

Није реч о томе да ли се тим чињеницама доказује да је било неких недела, него о томе да ли постоји нека чињеница која може да повеже Србију са геноцидом. Ту треба нешто заиста крупно. Јер, ако се покаже да је Србија подржавала армију РС или тако нешто, то тешко може да има неки значај или тежину. Пошто је реч о тужби за геноцид надлежност суда је ограничена на геноцид. Дакле, требало би нешто што би могло да укаже на то да је Србија имала геноцидну намеру. Вероватно би једино релевантно било повезивање Србијом са Сребреницом јер је једино у Сребреници МСП констатовао геноцид.

Дакле, Србија би морала да буде инспиратор Сребренице?

Тако нешто. Тешко ми је да замислим такву чињеницу, али наравно не знам шта зна Џефри Најс. Једино што је релевантно за суд јесте геноцид. Лествица је врло висока.

Дакле, мислите да је недостижна за Босну?

Да. Не сматрам вероватним да ће бити ревизије, али би ипак требало да чујем шта је та чињеница коју подносе, ако подносе.