Ne verujem da će biti revizije

Da bi Međunarodni sud pravde prihvatio zahtev Bosne i Hercegovine za reviziju spora sa Srbijom nije dovoljno da postoji nova činjenica, već da to bude bitna činjenica, takva da može da utiče na drugačiju odluku suda od one kojom je Srbiju 2007. godine oslobodio odgovornosti za genocid u Srebrenici. A sud će odmah na početku da oceni da li je činjenica takve težine, kaže u razgovoru za „Politiku” profesor međunarodnog prava Tibor Varadi, koji je bio jedan od zastupnika Srbije u sporu sa Bih pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, reagujući na najave iz Sarajeva da razmišljaju o podnošenju zahteva za reviziju spora jer, navodno, poseduju nove dokaze.

Da li zahtev može da uputi krnje Predsedništvo BiH bez srpskog predstavnika?

To bi trebalo da bude odluka BiH. Pretpostavljam da mora da bude jednoglasna odluka predsedništva, ali bi ipak trebalo videti šta kaže ustavno pravno šta je odluka predsedništva.

Prema nekim tumačenjima revizija bi mogla da se traži i bez podrške srpskog člana predsedništva ukoliko bi to bio nastavak starog procesa.

To nije opravdan argument. Ako bi to bio isti postupak, to bi bilo nešto drugo. Međutim, revizija se smatra novim postupkom. Znači, potrebna je saglasnost u predsedništvu kao i za pokretanje potpuno novog postupka. Stvar MSP-a je da proceni da li se zahtev za reviziju može smatrati odlukom BiH.

Srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić kaže da mu je rečeno u MSP-u da ne postoji mogućnost apelacione procedure već samo novog postupka.

Kada je Srbija pokrenula reviziju u sporu sa BiH jer je osporavala nadležnost Suda pravde koji se proglasio nadležnim za bosansku tužbu protiv SRJ – to je bio poseban postupak. Dakle, revizija je poseban postupak.

Koji su uslovi za reviziju?

Postoje dva roka za reviziju nekog postupka pred Sudom pravde. Ona se može tražiti šest meseci od saznanja za novu činjenicu ili deset godina od izricanja presude. Ovde je reč verovatno o tom apsolutnom roku od deset godina, koji ističe krajem februara, pošto je presuda doneta 26. februara 2007. godine.

Ivanić kaže da je u junu prošle godine poslao pismo MSP-u gde je naveo da nema političke saglasnosti o ovom pitanju i da bi bilo kakav zahtev bio protivan Ustavu BiH.

Pismo nije bitno, to je jedno tumačenje Ustava BiH, tumačenje od strane Ivanića. Međutim, nije odlučujuće kako će Ivanić nego kako će MSP da tumači Ustav BiH da bi se videlo da li zahtev može smatrati odlukom države BiH. Tu će svaka strana da iznese svoje tumačenje, a MSP će odlučiti da li se ta revizija može smatrati podneskom države BiH po Ustavu BiH.

Dakle, nemaju šta da izgube ni ako podnesu zahtev pa budu odbijeni?

Da.

Džefri Najs, bivši tužilac Haškog tribunala, kaže da postoje novi dokazi posle 2007. godine i da bi BiH trebalo da traži reviziju.

Nije reč o tome da li se tim činjenicama dokazuje da je bilo nekih nedela, nego o tome da li postoji neka činjenica koja može da poveže Srbiju sa genocidom. Tu treba nešto zaista krupno. Jer, ako se pokaže da je Srbija podržavala armiju RS ili tako nešto, to teško može da ima neki značaj ili težinu. Pošto je reč o tužbi za genocid nadležnost suda je ograničena na genocid. Dakle, trebalo bi nešto što bi moglo da ukaže na to da je Srbija imala genocidnu nameru. Verovatno bi jedino relevantno bilo povezivanje Srbijom sa Srebrenicom jer je jedino u Srebrenici MSP konstatovao genocid.

Dakle, Srbija bi morala da bude inspirator Srebrenice?

Tako nešto. Teško mi je da zamislim takvu činjenicu, ali naravno ne znam šta zna Džefri Najs. Jedino što je relevantno za sud jeste genocid. Lestvica je vrlo visoka.

Dakle, mislite da je nedostižna za Bosnu?

Da. Ne smatram verovatnim da će biti revizije, ali bi ipak trebalo da čujem šta je ta činjenica koju podnose, ako podnose.