„Агрокорови” дугови тресу регион

Један од најбогатијих хрватских бизнисмена Ивица Тодорић, власник концерна „Агрокор”, очигледно је запао у финансијске проблеме. О томе већ недељама брује хрватски медији, али и регион с обзиром на то да овај капиталиста има послове широм подручја бивше Југославије. Само у Србији, Тодорић поседује трговинске ланце „Идеа”, „Меркатор” и „Рода”. Власник је и фабрике уље „Дијамант” из Зрењанина, воде „Мг мивела”, као и компаније „Фриком” и Кикиндски млин.

Питање је како ће се криза у „Агрокору” одразити на Тодорићеве послове у Србији. У нашој земљи Тодорић запошљава око 7.000 радника. Тешко је прогнозирати и да ли ће сви ови радници сачувати посао. Спекулише се и да ће излаз из финансијске дубиозе, овај бизнисмен можда потражити у евентуалној продаји бизниса трговине, као што је то пре пет година учинио његов српски колега Мирослав Мишковић.

Или ће се можда решавати других бизниса у производњи хране и пољопривреди како би закрпио финансијске рупе. За економисту Љубомира Маџара ово је неповољна вест.

– Криза „Агрокора” може да има само штетне последице по Србију. Очигледно је да се цео систем затресао из темеља, а то не може да прође без последица по нас. Тешко је сада предвидети какав ће бити карактер ове кризе, али не бих се изненадио ако би нека од тих компанија била продата. Може да се догоди и да нека Тодорићева фирма која овде послује оде у банкрот – прогнозира Маџар.

Према писању хрватских медија, за Тодорића ће преломна бити следећа година када на наплату доспева већина његових кредита. О дужничкој позицији Ивице Тодорића можда најбоље говори податак да на једну његову куну долази седам позајмљених куна.

Према подацима из последњег финансијског извештаја ове компаније, закључно са септембром 2016. године, укупни дугови износе 45 милијарди куна, што је више од шест милијарди евра. Док са друге стране, Тодорићев капитал износи седам милијарди куна, што је нешто мање од милијарду евра.

Финансијски стручњаци кажу да је овај однос дуга и капитала (7:1) драматичан. Брокер Ненад Гујаничић сматра да би за здраво пословање компаније овај однос требало да буде највише три према један.

– У случају велике задужености, као што је пример „Агрокора”, решење се једино може наћи у продаји дела бизниса, што је неколико пута у прошлости и најављивано – каже Гујаничић.

Највећи проблем је што већи део „Агрокорових” обавеза чине краткорочни зајмови – око 25 милијарди куна, што је 3,3 милијарде евра. Није једина Тодорићева мука то што ће му у наредних неколико година на наплату доспети 25 милијарди куна. Ситуацију додатно компликује што, према писању хрватских медија, у наредних годину дана мора да врати још пет милијарди куна дугорочних кредита (око 660 милиона евра).

Са друге стране, из ове хрватске компаније стижу умирујуће вести. „’Агрокор’ је данас стабилна компанија која може да одговори свим финансијским обавезама које се налазе пред њом у идућем раздобљу”, саопштили су и додали да у овом смислу не постоје ризици.

Не поричу, међутим, да им је смањење кредитног рејтинга које се недавно догодило донело проблеме. Почетком јануара агенција „Мудис” смањила је рејтинг ове фирме са Б-2 на Б-3. То значи да је пословање „знатно ризично”.

Из „Агрокора” уверавају да су „обавезе које доспевају у идућем раздобљу успешно рефинансирали у последњем кварталу прошле године и да са тог аспекта у овом тренутку немају потребу за додатним рефинансирањем”.

Повод да хрватски медији почну да претресају Тодорићеве билансе и спомињу банкрот највеће хрватске компаније, било је и отказивање такозваног синдицираног зајма. Реч је о кредиту конзорцијума четири банке (БНП Париба, Креди Свис, Голдман Сакс и ЈП Морган) којим је било осигурано продужење рокова отплате краткорочног дуга у износу од 500 милиона евра дуга.

Из „Агрокора” поводом отказивања тог зајма кажу да су „одлучили да не закључе споменуту трансакцију”. Објашњавају да нису били задовољни условима и да немају потребу за додатним финансирањем.

Хрватска држава, која је и раније подржавала пословање Ивице Тодорића, реаговала је поводом дужничке кризе у којој се нашао „Агрокор”. Међу првима је реаговао министар финансија Здравко Марић, који је раније чак био запослен у „Агрокору”. На новинарско питање хоће ли „Агрокор” банкротирати рекао је да не верује, јер је то, по њему и даље добра компанија.

– Не бих ишао тако далеко с калкулацијама о банкроту. Протеклих годину дана, као министар, пратим их као и сваку другу компанију. Тврде да не постоје ризици што се тиче њихових обавеза у догледно време, али је сигурно да је смањивање кредитног рејтинга имало одређене последице – рекао је Марић.

Тодорић можда може и да рачуна на озбиљнију подршку државе. Јер, премијер Хрватске Андреј Пленковић рекао је да ће се наћи решење око финансирања.

– „Агрокор” је највећа хрватска компанија и сигурно је да ћемо пратити све што се догађа – рекао је хрватски премијер.

Занимљиво је да је словеначки „Финанце” још прошлог лета писао да Тодорић распродаје своје царство. Према писању овог пословног дневника, Тодорић ће до капитала доћи тако што ће на Лондонској берзи понудити акције целог концерна или само прехрамбеног сектора. У оба случаја, како је навео „Финанце”, Тодорић би се одрекао 49 одсто акција, што значи да би задржао већински удео у фирми.

Као потенцијалне заинтересоване улагаче, „Финанце” је навео инвеститоре из Америке, Кине и Средњег и Далеког истока.  Прехрамбени део „Агрокора”, иначе, чине: „Дијамант”, „Фриком”, „Јамница”, „Ледо”, ПИК „Врбовец”, „Сарајевски кисељак”, „Солана Паг”, „Звијезда”...