„Agrokorovi” dugovi tresu region

Jedan od najbogatijih hrvatskih biznismena Ivica Todorić, vlasnik koncerna „Agrokor”, očigledno je zapao u finansijske probleme. O tome već nedeljama bruje hrvatski mediji, ali i region s obzirom na to da ovaj kapitalista ima poslove širom područja bivše Jugoslavije. Samo u Srbiji, Todorić poseduje trgovinske lance „Idea”, „Merkator” i „Roda”. Vlasnik je i fabrike ulje „Dijamant” iz Zrenjanina, vode „Mg mivela”, kao i kompanije „Frikom” i Kikindski mlin.

Pitanje je kako će se kriza u „Agrokoru” odraziti na Todorićeve poslove u Srbiji. U našoj zemlji Todorić zapošljava oko 7.000 radnika. Teško je prognozirati i da li će svi ovi radnici sačuvati posao. Spekuliše se i da će izlaz iz finansijske dubioze, ovaj biznismen možda potražiti u eventualnoj prodaji biznisa trgovine, kao što je to pre pet godina učinio njegov srpski kolega Miroslav Mišković.

Ili će se možda rešavati drugih biznisa u proizvodnji hrane i poljoprivredi kako bi zakrpio finansijske rupe. Za ekonomistu Ljubomira Madžara ovo je nepovoljna vest.

– Kriza „Agrokora” može da ima samo štetne posledice po Srbiju. Očigledno je da se ceo sistem zatresao iz temelja, a to ne može da prođe bez posledica po nas. Teško je sada predvideti kakav će biti karakter ove krize, ali ne bih se iznenadio ako bi neka od tih kompanija bila prodata. Može da se dogodi i da neka Todorićeva firma koja ovde posluje ode u bankrot – prognozira Madžar.

Prema pisanju hrvatskih medija, za Todorića će prelomna biti sledeća godina kada na naplatu dospeva većina njegovih kredita. O dužničkoj poziciji Ivice Todorića možda najbolje govori podatak da na jednu njegovu kunu dolazi sedam pozajmljenih kuna.

Prema podacima iz poslednjeg finansijskog izveštaja ove kompanije, zaključno sa septembrom 2016. godine, ukupni dugovi iznose 45 milijardi kuna, što je više od šest milijardi evra. Dok sa druge strane, Todorićev kapital iznosi sedam milijardi kuna, što je nešto manje od milijardu evra.

Finansijski stručnjaci kažu da je ovaj odnos duga i kapitala (7:1) dramatičan. Broker Nenad Gujaničić smatra da bi za zdravo poslovanje kompanije ovaj odnos trebalo da bude najviše tri prema jedan.

– U slučaju velike zaduženosti, kao što je primer „Agrokora”, rešenje se jedino može naći u prodaji dela biznisa, što je nekoliko puta u prošlosti i najavljivano – kaže Gujaničić.

Najveći problem je što veći deo „Agrokorovih” obaveza čine kratkoročni zajmovi – oko 25 milijardi kuna, što je 3,3 milijarde evra. Nije jedina Todorićeva muka to što će mu u narednih nekoliko godina na naplatu dospeti 25 milijardi kuna. Situaciju dodatno komplikuje što, prema pisanju hrvatskih medija, u narednih godinu dana mora da vrati još pet milijardi kuna dugoročnih kredita (oko 660 miliona evra).

Sa druge strane, iz ove hrvatske kompanije stižu umirujuće vesti. „’Agrokor’ je danas stabilna kompanija koja može da odgovori svim finansijskim obavezama koje se nalaze pred njom u idućem razdoblju”, saopštili su i dodali da u ovom smislu ne postoje rizici.

Ne poriču, međutim, da im je smanjenje kreditnog rejtinga koje se nedavno dogodilo donelo probleme. Početkom januara agencija „Mudis” smanjila je rejting ove firme sa B-2 na B-3. To znači da je poslovanje „znatno rizično”.

Iz „Agrokora” uveravaju da su „obaveze koje dospevaju u idućem razdoblju uspešno refinansirali u poslednjem kvartalu prošle godine i da sa tog aspekta u ovom trenutku nemaju potrebu za dodatnim refinansiranjem”.

Povod da hrvatski mediji počnu da pretresaju Todorićeve bilanse i spominju bankrot najveće hrvatske kompanije, bilo je i otkazivanje takozvanog sindiciranog zajma. Reč je o kreditu konzorcijuma četiri banke (BNP Pariba, Kredi Svis, Goldman Saks i JP Morgan) kojim je bilo osigurano produženje rokova otplate kratkoročnog duga u iznosu od 500 miliona evra duga.

Iz „Agrokora” povodom otkazivanja tog zajma kažu da su „odlučili da ne zaključe spomenutu transakciju”. Objašnjavaju da nisu bili zadovoljni uslovima i da nemaju potrebu za dodatnim finansiranjem.

Hrvatska država, koja je i ranije podržavala poslovanje Ivice Todorića, reagovala je povodom dužničke krize u kojoj se našao „Agrokor”. Među prvima je reagovao ministar finansija Zdravko Marić, koji je ranije čak bio zaposlen u „Agrokoru”. Na novinarsko pitanje hoće li „Agrokor” bankrotirati rekao je da ne veruje, jer je to, po njemu i dalje dobra kompanija.

– Ne bih išao tako daleko s kalkulacijama o bankrotu. Proteklih godinu dana, kao ministar, pratim ih kao i svaku drugu kompaniju. Tvrde da ne postoje rizici što se tiče njihovih obaveza u dogledno vreme, ali je sigurno da je smanjivanje kreditnog rejtinga imalo određene posledice – rekao je Marić.

Todorić možda može i da računa na ozbiljniju podršku države. Jer, premijer Hrvatske Andrej Plenković rekao je da će se naći rešenje oko finansiranja.

– „Agrokor” je najveća hrvatska kompanija i sigurno je da ćemo pratiti sve što se događa – rekao je hrvatski premijer.

Zanimljivo je da je slovenački „Finance” još prošlog leta pisao da Todorić rasprodaje svoje carstvo. Prema pisanju ovog poslovnog dnevnika, Todorić će do kapitala doći tako što će na Londonskoj berzi ponuditi akcije celog koncerna ili samo prehrambenog sektora. U oba slučaja, kako je naveo „Finance”, Todorić bi se odrekao 49 odsto akcija, što znači da bi zadržao većinski udeo u firmi.

Kao potencijalne zainteresovane ulagače, „Finance” je naveo investitore iz Amerike, Kine i Srednjeg i Dalekog istoka.  Prehrambeni deo „Agrokora”, inače, čine: „Dijamant”, „Frikom”, „Jamnica”, „Ledo”, PIK „Vrbovec”, „Sarajevski kiseljak”, „Solana Pag”, „Zvijezda”...