Трампова обећања плаше Немце

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Новембарски избор Доналда Трампа за председника САД шокирао је Немце, али чини се да су се немачке политичке, економске и медијске елите ипак надале да њујоршки милијардер неће заиста кренути стазом својих предизборних обећања. Међутим, његов инаугурациони говор и прва недеља председниковања учврстили су њихова страховања да Немачкој први пут у послератној историји предстоје озбиљни изазови у односима са Америком.

Званични Берлин највише се прибојава тога како ће Трампова политика утицати на политичке односе са Европом, на безбедносну сарадњу у оквиру НАТО-а, као и на међусобне економске односе. За Франка Валтера Штајнмајера, који ће 12. фебруара бити изабран за председника Немачке, улазак Трампа у Белу кућу представља прекид са старим поретком и време „новог глобалног нереда”.

„Избором Доналда Трампа, свет 20. века је дефинитивно превазиђен. О томе који концепти светског поретка ће се наметнути у 21. веку, како ће изгледати сутрашњи свет, ништа се не зна, све је потпуно отворено”, написао је прошле недеље у коментару за таблоид „Билд” од данас већ бивши шеф немачке дипломатије, који је прекјуче додао да између Немачке и Трампа постоје суштинске разлике у вези са мучењем затвореника, упозоривши председника САД да не поништи нуклеарни споразум са Ираном, као и да увиди важност трансатлантске сарадње.

Трампов говор на инаугурацији изазвао је бурне реакције међу немачким политичарима, али је канцеларка Ангела Меркел сталожено реаговала рекавши да ће покушати да нађе компромис са Трампом о проблемима, као и да ће радити на заштити важних односа између Европе и САД.

„Прво, верујем да је најбоље за нас ако радимо заједно поштујући правила, уобичајене вредности и заједничке акције у међународном економском систему, међународној трговини и дамо наш допринос војним савезима”, рекла је Меркелова, додајући да је друга битна ствар то да трансатлантски односи неће бити мање важни у долазећим годинама него раније. „Радићу на томе. Чак и када буде различитих мишљења, најбољи компромиси и решења могу се наћи када размењујете идеје и поштујете се”.

Њени саветници, пак, у разговору за пословни дневни лист „Ханделсблат” кажу да су „одустали” од идеје да ће се Трамп понашати као председник те да ће „Американци, али и свет, добити Трампа којег су бирали”. Што се тиче политичких односа, немачка владајућа коалиција страхује од Трампових најава у вези са променама у међународној политици, али и од тога како ће његова победа утицати на популистичке и евроскептичне странке широм ЕУ.

Будући да је Трамп рекао да је НАТО „застарела” организација, демохришћански функционер и посланик у Европском парламенту Дејвид Мекалистер наглашава да ће то повећати притисак на европске земље да ојачају одбрану. Генерална секретарка социјалдемократа Катарина Барли сматра да је Трампова непредвидљивост веома проблематична и да је „то последња ствар која нам је потребна од лидера тако моћне земље”.

Једини ко у Меркелиној коалицији не схвата Трампову победу тако трагично је баварски премијер Хорст Зехофер, који сматра да је погрешно Трампа унапред осуђивати и да је неопходно дати му шансу. Он је похвалио Трампов стил „директног говора народу”. Сличне похвале су се чуле и од опозиционе Алтернативе за Немачку, која је Трампове критике НАТО-а оценила као „шансу за реформу”.

Најновије истраживање јавног мнења урађено уочи Трампове инаугурације показало је да веома мало Немаца сматра да ће он донети Европи ишта позитивно. Само 5,2 одсто испитаних је њега назвало „освежењем” а још 11 одсто да је био „директно искрен”. Насупрот томе, већина испитаних га види у негативном контексту па је за 32 одсто он „непредвидљив”, за више од 27 одсто „опасан”, а за око 20 одсто „неодговоран”.

Оно што, међутим, брине многе у Немачкој јесу најављене Трампове протекционистичке мере, које би могле знатно да угрозе зараду извозно оријентисане немачке економије. Иако тек једва десет одсто немачког извоза одлази у САД, а 60 одсто у остале европске државе, највеће губитке могла би да забележи аутомобилска индустрија. И то не само јер Трамп критикује што „Немци не купују ’шевролете’ по истој стопи по којој Американци купују немачке аутомобиле”, већ због тога што прети да ће наметнути царине до 35 одсто на аутомобиле увезене из Мексика а немачки ауто-гиганти управо у Мексику производе возила која пласирају на америчко тржиште.

Вицеканцелар и министар економије Зигмар Габријел оптимистично каже да сада Немци морају бити конкурентнији и више улагати у дигитализацију и образовање, те да би од протекционистичке политике САД могли да профитирају на тржиштима у Јужној Америци и Азији. Ипак, прва жртва Трампових мера већ је пала. То је немачки велики произвођач ауто-делова „Ес-ха-ве”, којем је амерички произвођач „Тесла” напрасно отказао договорени посао вредан сто милиона евра. Поједини немачки коментатори сматрају да би то могао да буде „почетак ноћне море за немачке извознике”.