Прво издање о Тинтину добило боју

Први у серији стрипова о Тинтину – „Тинтин у земљи Совјета”, који описује авантуре овог јунака и његовог пса Снешка у Москви за време Јосифа Стаљина, пренет је недавно из црно-беле технике у колор, 88 година након првог појављивања, јануара 1929. године.

„Авантуре Тинтина”, серију од 24 стрипа, створио је белгијски карикатуриста Жорж Реми, познатији као Ерже (1907–1983). Стрип се појавио у дечјем додатку белгијског часописа „Двадесети век” и у њему је објављиван од 1929. до 1939. године. Од 1940. до 1945. излазио је у белгијским новинама „Вече”, а од 1946. у француско-белгијском часопису „Тинтин”.

Ерже је 1950. основао „Ерже студио”, у којем је са још неколико колега из „Тинтина” наставио са радом и објављивањем стрипова о младом белгијском репортеру (ретко га, међутим, виђамо да пише новинарски извештај), којег посао „баца” у разне пустоловине (често опасне) из којих излази као херој.

Тинтин је интелигентан и креативан дечак (године га не „дотичу”) неутралних ставова са којим публика може лако да се идентификује. Уз њега је увек верни пас Снешко (понекад назван и Милу). Неретко се појављују неспособни детективи Томсон и Томпсон (понекад названи Дупонд и Дупонт), који изгледају као браћа близанци, иако то нису, и имају само једну малу разлику, а то су бркови. Ту су и дежурни заједљивац капетан Хадок и наглуви, али бистри професор Лакмус (или професор Турнесол).

Радња сваког стрипа је смештена у 20. век. Добро истражена прича је увек пуна авантуре са елементима фантазије, мистерије, трилера и научне фантастике. Присутан је хумор са „мрвицама” сатире и коментара на актуелне политичке или културне теме.

Три године после смрти Ержеа, 1986. његов студио се распао, а наредне године Ержеова удовица Фани Родвел основала је у Бриселу Фондацију „Ерже”, чија је мисија заштита и промоција Ержеовог целокупног рада.

Пре шест година „Авантуре Тинтина” доживеле су можда и најбољу екранизацију до сада. Стивен Спилберг је режирао, а Питер Џексон продуцирао тродимензионални анимирани филм „Тајна Једнорога”, заснованог на трима стрипова – „Краба са златним клештима” (1941), „Тајна Једнорога” (1943) и „Благо пирата Црвени Ракам” (1944). Филм је остварио добру зараду на биоскопским благајнама у свету (374 милиона америчких долара) и добио добре критике. Био је номинован за награде Оскар и Бафта, а освојио је „Златни глобус” за најбољи анимирани филм.

Још један показатељ Титнтинове популарности јесте чињеница да су његове авантуре до сада преведене на око 100 језика.

„Свако жели да буде Тинтин. Он је недостижни идеал доброте, чистоте и аутентичности”, записао је 2006. британски писац и књижевни критичар Том Макарти у књизи „Тинтин и тајна књижевности”.