Нова војна акција у Мосулу

Јуна 2014. године, снаге Исламске државе су у силовитом налету заузеле други по величини ирачки град, Мосул, и прогласиле калифат. Џихадисти су убрзо у Ираку и Сирији контролисали територију величине Британије.

Две године касније, Мосул је даље највеће упориште исламиста у Ираку, али потпуна опсада учинила је да се џихадисти полако повлаче пред налетом ирачке армије и Курда, који имају помоћ коалиционих снага.

У офанзиви на Мосул ангажовано је око 100.000 војника и то је највећа операција од времена америчке инвазије на Ирак 2003. У почетку се процењивало да у граду има пет-шест хиљада џихадиста, мада се претпоставља да је један број пребачен за Сирију.

Елитне ирачке снаге су почетком јануара, први пут после три месеца, избиле на источну обалу реке Тигар, која протиче кроз Мосул. Исток града је коначно ослобођен почетком недеље, потврдио је и ирачки премијер Хајдар ел Абади, најављујући завршни ударац на западни део.

И, док офанзива започета у октобру напредује у складу са очекивањима стратега из Багдада и Вашингтона, а исламисти узвраћају самоубилачким акцијама по главном граду Ирака, остварују се кошмарна предвиђања Уједињених нација да би Мосул могао да се претвори у једну од највећих хуманитарних катастрофа у новијој историји.

Током досадашњих борби, из града који је некада имао два милиона становника евакуисано је више од 180.000 људи, али у питању је близу 750.000 оних чија је судбина неизвесна када коалиционе снаге буду кренуле на густо насељене делове Мосула на западној обали Тигра.

Извештаји говоре да се хуманитарна ситуација у делу града, који је још под контролом бораца калифата, драматично погоршава. Хране и воде је све мање, а цене расту без контроле. Људи ложе намештај да би се огрејали. УН сада саопштавају да су у „трци са временом” како би припремиле масовно спасавање цивила, посебно деце.

Ирачкој армији заузимање западних делова Мосула отежава мрежа узаних улица кроз које не могу да прођу оклопна возила која су имала кључну улогу у преузимању источне обале. Очекује се и да исламисти употребе сва своја знања стечена у урбаном ратовању, а посебно се страхује од хемијског оружја које се, тврдила је Централна команда америчког ваздухопловства, производи у некадашњим фармацеутским фабрикама.

Како је нови амерички председник Доналд Трамп уништавање Исламске државе поставио као један од својих спољнополитичких приоритета, очекује се да Американци – чија је претходна администрација у Ирак послала 5.000 савезника и свакодневно бомбардује исламисте – појача подршку властима у Багдаду.

Командант, ирачки генерал Абдул Амир Јаралах, очекује да завршни напад на западни Мосул почне веома брзо, пошто терен буде рашчистила коалиција шиитских група коју је 2014. формирао Иран за борбу против Исламске државе. Милиције су прошле године ушле у редовни састав ирачке армије – изазивајући страх од одмазди у претежно сунитском Мосулу и каснијим борбама за контролу над територијом.

Напредовање је успорено јер су исламисти уништили два моста преко Тигра, док су остала три оштећена у америчким бомбардовањима, па је инжењерија морала да постави понтоне на јужним ободима града.

Премијер Абади је обећавао да ће Мосул бити ослобођен до краја 2016. Преварио се. Акција је од 17. октобра била успорена жестоким отпором исламиста и растућим губицима на ирачкој страни. Биће да је је у праву амерички генерал Стивен Таузенд, командант коалиционих снага за борбу против исламиста, који је пре три недеље изјавио да ће можда бити потребне чак две године да би се Исламска држава искоренила из Мосула.

Ирачке специјалне снаге настављају да напредују, али пад Мосула – после кога би могао да уследи и губитак Раке, престонице исламиста у Сирији – не значи, међутим, и крај калифата. Џихадисти ће наставити с герилским ратом, комбинованим са разорним самоубилачким тероризмом, који је увелико напустио границе Блиског истока.