Nova vojna akcija u Mosulu

Juna 2014. godine, snage Islamske države su u silovitom naletu zauzele drugi po veličini irački grad, Mosul, i proglasile kalifat. Džihadisti su ubrzo u Iraku i Siriji kontrolisali teritoriju veličine Britanije.

Dve godine kasnije, Mosul je dalje najveće uporište islamista u Iraku, ali potpuna opsada učinila je da se džihadisti polako povlače pred naletom iračke armije i Kurda, koji imaju pomoć koalicionih snaga.

U ofanzivi na Mosul angažovano je oko 100.000 vojnika i to je najveća operacija od vremena američke invazije na Irak 2003. U početku se procenjivalo da u gradu ima pet-šest hiljada džihadista, mada se pretpostavlja da je jedan broj prebačen za Siriju.

Elitne iračke snage su početkom januara, prvi put posle tri meseca, izbile na istočnu obalu reke Tigar, koja protiče kroz Mosul. Istok grada je konačno oslobođen početkom nedelje, potvrdio je i irački premijer Hajdar el Abadi, najavljujući završni udarac na zapadni deo.

I, dok ofanziva započeta u oktobru napreduje u skladu sa očekivanjima stratega iz Bagdada i Vašingtona, a islamisti uzvraćaju samoubilačkim akcijama po glavnom gradu Iraka, ostvaruju se košmarna predviđanja Ujedinjenih nacija da bi Mosul mogao da se pretvori u jednu od najvećih humanitarnih katastrofa u novijoj istoriji.

Tokom dosadašnjih borbi, iz grada koji je nekada imao dva miliona stanovnika evakuisano je više od 180.000 ljudi, ali u pitanju je blizu 750.000 onih čija je sudbina neizvesna kada koalicione snage budu krenule na gusto naseljene delove Mosula na zapadnoj obali Tigra.

Izveštaji govore da se humanitarna situacija u delu grada, koji je još pod kontrolom boraca kalifata, dramatično pogoršava. Hrane i vode je sve manje, a cene rastu bez kontrole. Ljudi lože nameštaj da bi se ogrejali. UN sada saopštavaju da su u „trci sa vremenom” kako bi pripremile masovno spasavanje civila, posebno dece.

Iračkoj armiji zauzimanje zapadnih delova Mosula otežava mreža uzanih ulica kroz koje ne mogu da prođu oklopna vozila koja su imala ključnu ulogu u preuzimanju istočne obale. Očekuje se i da islamisti upotrebe sva svoja znanja stečena u urbanom ratovanju, a posebno se strahuje od hemijskog oružja koje se, tvrdila je Centralna komanda američkog vazduhoplovstva, proizvodi u nekadašnjim farmaceutskim fabrikama.

Kako je novi američki predsednik Donald Tramp uništavanje Islamske države postavio kao jedan od svojih spoljnopolitičkih prioriteta, očekuje se da Amerikanci – čija je prethodna administracija u Irak poslala 5.000 saveznika i svakodnevno bombarduje islamiste – pojača podršku vlastima u Bagdadu.

Komandant, irački general Abdul Amir Jaralah, očekuje da završni napad na zapadni Mosul počne veoma brzo, pošto teren bude raščistila koalicija šiitskih grupa koju je 2014. formirao Iran za borbu protiv Islamske države. Milicije su prošle godine ušle u redovni sastav iračke armije – izazivajući strah od odmazdi u pretežno sunitskom Mosulu i kasnijim borbama za kontrolu nad teritorijom.

Napredovanje je usporeno jer su islamisti uništili dva mosta preko Tigra, dok su ostala tri oštećena u američkim bombardovanjima, pa je inženjerija morala da postavi pontone na južnim obodima grada.

Premijer Abadi je obećavao da će Mosul biti oslobođen do kraja 2016. Prevario se. Akcija je od 17. oktobra bila usporena žestokim otporom islamista i rastućim gubicima na iračkoj strani. Biće da je je u pravu američki general Stiven Tauzend, komandant koalicionih snaga za borbu protiv islamista, koji je pre tri nedelje izjavio da će možda biti potrebne čak dve godine da bi se Islamska država iskorenila iz Mosula.

Iračke specijalne snage nastavljaju da napreduju, ali pad Mosula – posle koga bi mogao da usledi i gubitak Rake, prestonice islamista u Siriji – ne znači, međutim, i kraj kalifata. Džihadisti će nastaviti s gerilskim ratom, kombinovanim sa razornim samoubilačkim terorizmom, koji je uveliko napustio granice Bliskog istoka.