Човек који има шансу да смени Меркелову

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Када је у мају прошле године за недељно издање дневног листа „Велт” рекао да неће ући у трку да смени Ангелу Меркел са канцеларске функције, Мартин Шулц се и даље надао да ће успети да убеди бриселске колеге да би требало да и у трећем мандату остане на челу Европског парламента, иако се то коси са претходним договором европских социјалдемократа и народњака. Када му тај наум није успео, они који добро познају овог амбициозног немачког социјалдемократу нису ни сумњали да ће он „пуцати” на високу функцију на домаћој политичкој сцени.

Иако су га многи већ видели као новог шефа немачке дипломатије, његов партијски шеф Зигмар Габријел се прерачунао и одустао од канцеларске кандидатуре, предложивши Шулца за кандидата Социјалдемократске партије (СПД) за немачког канцелара на савезним парламентарним изборима 24. септембра. У разговору за недељник „Цајт” вицеканцелар Габријел није крио да је одустао од изласка на мегдан Меркеловој због процене да ће СПД „имати више шансе на изборима ако кандидат буде неко други” у тренутку када ЦДУ Меркелове ужива подршку око 36 одсто бирача, а СПД тек 21 одсто.

Овим потезом Габријел настоји да не буде упамћен по томе што је СПД одвео у амбис, будући је милионско чланство странке из времена Вилија Бранта преполовило. Иако за Шулца (61) кажу да је у најбољим годинама за канцелара те да му помаже и то што ужива и међународни углед, то и даље не значи да ће успети да сруши с власти Меркелову. Ипак, уколико га данас страначко чланство и званично изгласа за кандидата, он ће једини у Немачкој имати теоретске шансе за то.

Нико не очекује да би СПД по броју гласова могла да претекне ЦДУ, али једина шанса за политичко пензионисање канцеларке лежи у могућности да три лево оријентисане странке – СПД, Зелени и Левица – успеју да заједно освоје довољно мандата за већину у Бундестагу и потом образују владајућу коалицију, баш као што су учинили на прошлогодишњим локалним изборима у Берлину.

Засад је скроз неизвесно да ли ће у томе успети некадашњи књижар, који није ни матуру завршио, али говори пет страних језика и важи за „социјалдемократу без длаке на језику”. Својевремено је минхенски „Зидојче цајтунг” оценио да су Шулцови јавни иступи „освежавајуће директни, али не увек одмерени”, па је тако још као посланик ЕП успео да серијом упадица испровоцира тадашњег италијанског премијера Силвија Берлусконија да га упореди са надзорником у концентрационом логору, док му је британски посланик Годфри Блум у једној расправи рекао: „Ви очигледно очекујете (од Велике Британије) да прихватимо паролу из ваше прошлости – један народ, један рајх, један фирер!”

Далеко од тога да је Шулц близак нацистичкој идеологији, али му критичари спочитавају да је некад политичке приоритете ЕУ тумачио баш онако како је као књижар купцима препоручивао књиге сажимајући књижевне критике, при чему је у том сажимању некад наводно долазило и до погрешних интерпретација.

Упркос свему томе, његов рад у ЕП али и неуспешна борба за председника Европске комисије донели су му поприличну популарност у Немачкој. У децембарском истраживању јавног мњења о томе колико Немци одобравају рад одређених политичара, Шулцов „рејтинг одобравања” је досегао чак 57 одсто, што је рејтинг који ужива и недодирљива Меркелова. СПД се зато нада да ће успети да их спасе „Кисинџер фон Вирзелен”, како Шулца називају, комбинујући презиме чувеног бившег америчког државног секретара и места код Ахена где је Шулц рођен и где је са само 31 годином постао градоначелник. Међутим, то неће бити тако лако, узимајући у обзир Шулцове недостатке.

Без обзира на то што је Шулц велики борац, коментатор политичког магазина „Шпигл” Флоријан Гатман истиче да је Шулцу један од проблема то што је дуго био у Бриселу и Стразбуру и да је тамо оставио највећи део свог тима, док се у Берлин враћа заправо само са једним најближим сарадником. То ће га у почетку довести у ситуацију у каквој је био пре четири године Пер Штајнбрик, тадашњи социјалдемократски кандидат за канцелара. Он је тада потучен, између осталог, и због тога што није имао своје људе у партији а и није био највише упућен у ситне детаље немачке унутрашње политике, као што су питања реформе пензионог система и државних финансија. То би могао да буде проблем и за Шулца, нарочито што Меркелова зна сваки детаљ у свим областима и тачно зна како да на тим темама привуче наклоност немачких бирача.

С друге стране, Шулцово одсуство из немачког политичког живота омогућава му да са много већом уверљивошћу нападне и критикује канцеларкине потезе у чијем кабинету су и функционери СПД-а. Насупрот томе, Габријелове недавне критике да је политика Меркелове и Шојблеа допринела расту популистичких партија и кризи у Европској унији сагледавају се само као предизборна реторика, будући да је Габријел вицеканцелар и да пре није био тако критичан. Ова Шулцова предност могла би да у крајњем резултату буде неважна уколико антимигрантска странка Алтернатива за Немачку после избора буде трећа по снази странка у Бундестагу и тиме измени политичку крвну слику Немачке тако да лево оријентисаним странкама буде немогуће да формирају већину у Бундестагу.