Осуђивани хуманитарац

„Република Србија, влада, Канцеларија за Косово и Метохију – Миша Вацић, саветник директора.” У време кад је средином јануара, у чувеном возу за Косово осликаном српским симболима, Вацић делио визиткарте на којима су биле записане ове речи, мало ко је могао да предвиди, да ни крај месеца неће дочекати радећи у тој институцији.

Није изгледало вероватно ни да ће се у ту причу уплести и традиционални мотив издаје, за коју је, док му је раскидан уговор о ангажману, оптужио директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића. На косовски циклус подсетило је и то што је Вацић рекао да су њих двојица претходно један другог ословљавали с „брате”, те да је Ђурић жртвован под притисцима „либералске, твитер заједнице”.

Случајно или не, отказ у Канцеларији за КиМ, у којој је, по тврдњама директора, ангажован по привременом уговору за подршку хуманитарним активностима, добио је само неколико сати после гостовања на ТВ Н1. А тамо је рекао да га је држава „приуштила” Србима са КиМ на њихов захтев. Питање ко га је ангажовао у Канцеларији том приликом постављено му је 11 пута, али није хтео да одговори. У тим напетим моментима затражио је чашу воде, али тај његов захтев водитељка је најпре одбила.

„Понашате се толико тоталитарно! Само што не тражите дрво и канап на које бисте ме обесили…”, рекао је Вацић, због чега му је на „Фејсбуку” већ посвећена нова група: „Наточимо чашу воде Миши Вацићу”.

На питање о томе ко је запослио Вацића одговорио је на крају сам Ђурић, који је потврдио да га је он ангажовао, али не као саветника. Јавност никад није сазнала ко говори истину – Вацић или Ђурић, односно на којем је месту заиста радио овај, сад већ бивши, државни службеник. Кад се крајем децембра, управо захваљујући Вацићу, први пут прочуло где тренутно службује, био је то повод да се многи медији поново подсете Вацићеве десничарске прошлости и времена кад је био на суду.

Овај активиста Покрета „1389”, рођен 1985. године у Београду, скренуо је на себе пажњу јавности још 2009, у време тадашње Параде поноса, кад је његово деловање окарактерисано као екстремистичко. Осуђиван је за три дела, и то за дискриминацију ЛГБТ популације, недозвољено ношење оружја и спречавање службених лица у вршењу дужности.

Оптужбе је одбацивао, називајући их „медијским линчом” и тврдио да су пресуде које су му изречене политички мотивисане у време док је на власти био ДС. Али чак и недавно, кад је већ радио у Канцеларији за КиМ, појавиле су се вести да је опет претио – и то како би заштитио графит за који је рекао да је заједнички пројекат њега и Марка Ђурића.

За критичаре то је био један од знакова да он никад није суштински променио ставове од када се још 2005. учланио у СНП „1389”, који се умногоме не подударају с данашњом званичном политиком владе.