Агрокору помажу банке и држава

На вест да је највећа хрватска приватна компанија и једна од најјачих у југоисточној Европи пред банкротом, из „Агрокора” су већ јуче узвратили контрааргументима. Њихова малопродаја је, како су саопштили, на тек објављеној „Дилоитовој” годишњој листи скочила за 33 места и тренутно заузима 159. место од укупно 250 конкурената на свету. Тим поводом огласио се и власник овог концерна Ивица Тодорић и изјавио да је оваква међународна позиција њихове малопродаје најбоља потврда стратегије којом се „Агрокор” шири и развија.

И крајем прошле недеље из ове компаније стигле су поприлично умирујуће вести – „стабилни смо и снажни и можемо одговорити на све своје финансијске обавезе”, одговорили су, док је регион брујао о томе да је „Агрокор” пред колапсом. Према подацима из последњег финансијског извештаја „Агрокора”, закључно са септембром 2016. године, укупни дугови износе 45 милијарди куна, што је више од шест милијарди евра. Док са друге стране, Тодорићев капитал износи седам милијарди куна, што је нешто мање од милијарду евра. Од 2006. године када је компанија почела да расте у малопродаји и производњи хране мањински акционар постала је и Европска банка за обнову и развој.

Овдашњи успешни привредници не верују да ће се догодити страшни сценарио по коме би и места око седам хиљада запослених у Тодорићевим предузећима у Србији била угрожена.

Мирољуб Алексић , председник „Алко групе” за „Политику” каже да страни повериоци, а међу њима и Европска банка за обнову и развој, неће дозволити пропаст „Агрокора”, него ће стратешки радити са њим како би превазишао кризу у којој се нашао.

– Сви велики европски и светски инвеститори прате овакве пословне система, јер имају интерес да им дају кредите. Са друге стране ту је и Хрватска која помаже својим фирмама да се регионално рашире и да заузму тржиште што пре. То се види код „Атлантик групе”, као и код „Агрокора”, али и других хрватских компанија, каже Алексић.

Наша држава, са друге стране нема визију, него сасвим другачије посматра успешне привреднике.

– Велики предузетници су доскоро у Србији апострофирани као нужно зло, док у Хрватској јасно видите ко омогућава развој великих компанија. Држава. Ко је помогао да „Агрокор” купи „Меркатор”? Држава. Не директно, али је дала гаранције да би га банке иза тога подржале – каже власник суботичког „Пионира”.

На питање како види излаз „Агрокора”, с обзиром на његове позамашне дугове, Алексић каже да се не гледа само колико су дужни, него да је важан приход који остварују, обрт, мрежа, тржишно учешће, инфраструктура. То чини вредност фирме, каже он. Зато, објашњава, нико неће дозволити да се овај систем сруши.

И Хрватска је свесна да преко овог концерна пласира своју робу у региону.

– Све се посматра регионално. И „Агрокоров” бизнис у Србији ће проћи добро. Добиће сувласника, новог власника или ће све једног дана бити продато неком већем систему – каже наш саговорник.

На недавно одржаној годишњој конференцији за новинаре у „Делта холдингу” на питање новинара како коментаришу ситуацију у „Агрокору” рекли су да већ годинама имају добру сарадњу и да их вежу не само пословни, него и пријатељски односи.

Према подацима са званичног сајта овог концерна, укупни годишњи приход „Агрокора” износи 6,5 милијарди евра. Према подацима из 2015. године 78,9 одсто његовог бизниса чини малопродаја, док производња хране и пића износи 19,5 процената. У „Агрокору” 2015. годину називају историјском за компанију, а најважнији догађај је аквизиција „Меркатора”, будући да је на овај начин концерн постао тржишни лидер у свих пет земаља у којима послује – Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Србији и Црној Гори. У ових пет земаља „Агрокор” има готово две хиљаде објеката и око 1,5 милиона купаца дневно.

Према мишљењу хрватских економских стручњака без обзира на регионално ширење и преузимање словеначког „Меркатора”, „Агрокор” је дотукла оштра конкуренција попут „Шварц групе“ која је власник „Лидла” и „Кауфланда”, као и „Шпар” и „Алди”.

– Против таквих играча тешко се борити. „Шварц група” се деценијама самофинансирала, без кредита. А онда када су се окренули ка банкама са тако добрим билансима ЕБРД и европске банке почеле су да им дају врло повољне зајмове. Са много нижим каматама, будући да су ризици били мањи него према „Агрокору”, коментар је хрватских економиста који тврде да је у будућности неминовност смањење броја запослених којих у „Агрокоровој” малопродаји , према неким проценама има 20 одсто. Они сматрају да је врло извесно да ће банке испровоцирати „Агрокор да изађе на берзу и нађе инвеститоре како би смањили дугове.

Хоће ли излазак на берзу кроз јавну понуду акција о чему се спекулише још од средине прошле године бити спас остаје да се види, а Тодорић ће, како се у овом тренутку чини ипак морати да препусти значајан део власништва. Словеначки „Финанце” је још прошлог лета писао да Тодорић распродаје своје царство и да ће до капитала доћи тако што ће на Лондонској берзи понудити акције целог концерна или само прехрамбеног сектора. У оба случаја, како је навео „Финанце”, Тодорић би се одрекао 49 одсто акција, што значи да би задржао већински удео у фирми. Као потенцијалне заинтересоване улагаче, „Финанце” је навео инвеститоре из Америке, Кине и Средњег и Далеког истока. Прехрамбени део „Агрокора”, иначе, чине: „Дијамант”, „Фриком”, „Јамница”, „Ледо”, ПИК „Врбовец”, „Сарајевски кисељак”, „Солана Паг”, „Звијезда”...