Agrokoru pomažu banke i država

Na vest da je najveća hrvatska privatna kompanija i jedna od najjačih u jugoistočnoj Evropi pred bankrotom, iz „Agrokora” su već juče uzvratili kontraargumentima. Njihova maloprodaja je, kako su saopštili, na tek objavljenoj „Diloitovoj” godišnjoj listi skočila za 33 mesta i trenutno zauzima 159. mesto od ukupno 250 konkurenata na svetu. Tim povodom oglasio se i vlasnik ovog koncerna Ivica Todorić i izjavio da je ovakva međunarodna pozicija njihove maloprodaje najbolja potvrda strategije kojom se „Agrokor” širi i razvija.

I krajem prošle nedelje iz ove kompanije stigle su poprilično umirujuće vesti – „stabilni smo i snažni i možemo odgovoriti na sve svoje finansijske obaveze”, odgovorili su, dok je region brujao o tome da je „Agrokor” pred kolapsom. Prema podacima iz poslednjeg finansijskog izveštaja „Agrokora”, zaključno sa septembrom 2016. godine, ukupni dugovi iznose 45 milijardi kuna, što je više od šest milijardi evra. Dok sa druge strane, Todorićev kapital iznosi sedam milijardi kuna, što je nešto manje od milijardu evra. Od 2006. godine kada je kompanija počela da raste u maloprodaji i proizvodnji hrane manjinski akcionar postala je i Evropska banka za obnovu i razvoj.

Ovdašnji uspešni privrednici ne veruju da će se dogoditi strašni scenario po kome bi i mesta oko sedam hiljada zaposlenih u Todorićevim preduzećima u Srbiji bila ugrožena.

Miroljub Aleksić , predsednik „Alko grupe” za „Politiku” kaže da strani poverioci, a među njima i Evropska banka za obnovu i razvoj, neće dozvoliti propast „Agrokora”, nego će strateški raditi sa njim kako bi prevazišao krizu u kojoj se našao.

– Svi veliki evropski i svetski investitori prate ovakve poslovne sistema, jer imaju interes da im daju kredite. Sa druge strane tu je i Hrvatska koja pomaže svojim firmama da se regionalno rašire i da zauzmu tržište što pre. To se vidi kod „Atlantik grupe”, kao i kod „Agrokora”, ali i drugih hrvatskih kompanija, kaže Aleksić.

Naša država, sa druge strane nema viziju, nego sasvim drugačije posmatra uspešne privrednike.

– Veliki preduzetnici su doskoro u Srbiji apostrofirani kao nužno zlo, dok u Hrvatskoj jasno vidite ko omogućava razvoj velikih kompanija. Država. Ko je pomogao da „Agrokor” kupi „Merkator”? Država. Ne direktno, ali je dala garancije da bi ga banke iza toga podržale – kaže vlasnik subotičkog „Pionira”.

Na pitanje kako vidi izlaz „Agrokora”, s obzirom na njegove pozamašne dugove, Aleksić kaže da se ne gleda samo koliko su dužni, nego da je važan prihod koji ostvaruju, obrt, mreža, tržišno učešće, infrastruktura. To čini vrednost firme, kaže on. Zato, objašnjava, niko neće dozvoliti da se ovaj sistem sruši.

I Hrvatska je svesna da preko ovog koncerna plasira svoju robu u regionu.

– Sve se posmatra regionalno. I „Agrokorov” biznis u Srbiji će proći dobro. Dobiće suvlasnika, novog vlasnika ili će sve jednog dana biti prodato nekom većem sistemu – kaže naš sagovornik.

Na nedavno održanoj godišnjoj konferenciji za novinare u „Delta holdingu” na pitanje novinara kako komentarišu situaciju u „Agrokoru” rekli su da već godinama imaju dobru saradnju i da ih vežu ne samo poslovni, nego i prijateljski odnosi.

Prema podacima sa zvaničnog sajta ovog koncerna, ukupni godišnji prihod „Agrokora” iznosi 6,5 milijardi evra. Prema podacima iz 2015. godine 78,9 odsto njegovog biznisa čini maloprodaja, dok proizvodnja hrane i pića iznosi 19,5 procenata. U „Agrokoru” 2015. godinu nazivaju istorijskom za kompaniju, a najvažniji događaj je akvizicija „Merkatora”, budući da je na ovaj način koncern postao tržišni lider u svih pet zemalja u kojima posluje – Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori. U ovih pet zemalja „Agrokor” ima gotovo dve hiljade objekata i oko 1,5 miliona kupaca dnevno.

Prema mišljenju hrvatskih ekonomskih stručnjaka bez obzira na regionalno širenje i preuzimanje slovenačkog „Merkatora”, „Agrokor” je dotukla oštra konkurencija poput „Švarc grupe“ koja je vlasnik „Lidla” i „Kauflanda”, kao i „Špar” i „Aldi”.

– Protiv takvih igrača teško se boriti. „Švarc grupa” se decenijama samofinansirala, bez kredita. A onda kada su se okrenuli ka bankama sa tako dobrim bilansima EBRD i evropske banke počele su da im daju vrlo povoljne zajmove. Sa mnogo nižim kamatama, budući da su rizici bili manji nego prema „Agrokoru”, komentar je hrvatskih ekonomista koji tvrde da je u budućnosti neminovnost smanjenje broja zaposlenih kojih u „Agrokorovoj” maloprodaji , prema nekim procenama ima 20 odsto. Oni smatraju da je vrlo izvesno da će banke isprovocirati „Agrokor da izađe na berzu i nađe investitore kako bi smanjili dugove.

Hoće li izlazak na berzu kroz javnu ponudu akcija o čemu se spekuliše još od sredine prošle godine biti spas ostaje da se vidi, a Todorić će, kako se u ovom trenutku čini ipak morati da prepusti značajan deo vlasništva. Slovenački „Finance” je još prošlog leta pisao da Todorić rasprodaje svoje carstvo i da će do kapitala doći tako što će na Londonskoj berzi ponuditi akcije celog koncerna ili samo prehrambenog sektora. U oba slučaja, kako je naveo „Finance”, Todorić bi se odrekao 49 odsto akcija, što znači da bi zadržao većinski udeo u firmi. Kao potencijalne zainteresovane ulagače, „Finance” je naveo investitore iz Amerike, Kine i Srednjeg i Dalekog istoka. Prehrambeni deo „Agrokora”, inače, čine: „Dijamant”, „Frikom”, „Jamnica”, „Ledo”, PIK „Vrbovec”, „Sarajevski kiseljak”, „Solana Pag”, „Zvijezda”...